STIŽE INFLACIJA, PAMET U BUDŽET

Iako nije bilo namenjeno ušima beogradskih vlasti, savet glavnog ekonomiste Evropske centralne banke Filipa Lejna morao bi i u Beogradu da se veoma ozbiljno shvati.

Ako je ovo izborna godina, kako je najavio predsednik Srbije da će biti, onda bi vlada morala da strogo povede računa u upotrebi novca iz državne kase kako ne bi dodatno podstakla inflaciju koja se već probudila i preti pa je se svi plaše posle rasta cena energenata izazvanog ratom na Bliskom istoku. Jer vlasti u Srbiji, predsednička i izvršna, sklone su neodgovornoj zloupotrebi državnog novca kojom se već godinama kupuju glasovi birača – od ničim zasluženog povećanja plata zaposlenih u državnoj službi do raznih novčanih „poklona“ (što u „kešu franko dlan“, što u vaučerima raznih vrsta) đacima, seljacima i penzionerima.

Vlast bi, ako želi da ublaži inflatorni pritisak, mnogo više morala da bude posvećena izgradnji i primeni fiskalnih bafera jer će se zemlja tako lakše odbraniti od nadolazeće inflacije i sačuvati makroekonomsku stabilnost. Rat na Bliskom istoku, drugi u četiri godine, učinio je izglede inflacije znatno neizvesnijim. Nagli porast cena nafte i gasa, primećen u poslednjih nekoliko nedelja, predstavlja rizik za opštu inflaciju potrošačkih cena (ali i za ekonomski rast). Rat je, do sada, značajno uplašio potrošače jer brinu o porastu cena, mada još nije značajno uticao na proizvodnju preduzeća. Očekivanja potrošača u pogledu inflacije najbrže rastu, što ukazuje na to da se zabrinutost zbog cena brzo širi (za sada bez panike).

I očekivanja viših prodajnih cena i slabije potražnje polako se prenose na preduzeća. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je veliki porast broja kompanija koje planiraju da podignu cene ove godine. Očekivanja rasta prodajnih cena za industriju u Evropskoj uniji skočila su sa 12,3 na 19,7, što je najviši nivo od februara 2023. godine. Istovremeno, indikator ekonomskog raspoloženja pao je sa 98,2 u februaru na 96,6 u martu.

Rat je izbacio ekonomiju evrozone iz koloseka. Posle trgovinskog šoka, od koga se tek oporavila, evropsku ekonomiju sustigao je novi energetski šok. Rezultat je rast inflacije. Eurostat je pre neki dan objavio da je godišnja inflacija u evrozoni porasla na 2,5 odsto u martu 2026. godine, u odnosu na 1,9 u februaru i nešto ispod tržišnih očekivanja od 2,6 odsto. Naravno, najviše su porasli troškovi energije – 4,9 odsto, što je prvi godišnji porast za skoro godinu dana i najoštriji od februara 2023. godine. Na sreću, u isto vreme inflacija usluga usporila je na 3,2 odsto (sa 3,4), industrijska roba pala je na 0,5 odsto (sa 0,7), a hrana, alkohol i duvan pali su na 2,4 odsto (sa 2,5 odsto). Ali, ne treba se previše radovati, potraje li rat moguć je i crni scenario divljanja cena.

Inflacija je naglo ubrzana u Nemačkoj (2,8 odsto naspram 2,0), u Francuskoj (1,9 naspram 1,1), Španiji (3,3 naspram 2,5) i Holandiji (2,6 naspram 2,3 odsto).

Evropska centralna banka promptno je reagovala i odlučila da zadrži nepromenjenim tri ključne kamatne stope (osnovnu cenu novca) kako bi osigurala da se inflacija stabilizuje na ciljanom nivou od dva odsto u srednjem roku. Ipak, ECB očekuje da će rat podići inflaciju iznad dva odsto u bliskoj budućnosti i da će godišnja inflacija 2026. u proseku iznositi 2,6 odsto. Ali, ukoliko rat eskalira i potraje duže, inflacija bi u evrozoni mogla da skoči i iznad šest odsto (po jednoj ranijoj, paničnoj prognozi predsednice ECB). Analitičari nekih banaka spremni su da prognoziraju da će inflacija dostići vrhunac iznad tri odsto u narednim mesecima, a možda čak porasti i znatno iznad četiri odsto.

Srbija ne bi smela da likuje, kako se trenutno „pumpa“ javno mnjenje, i da se ponaša u stilu „nek’ komšiji crkne krava“. Evropska unija i neke od njenih ključnih članica (pre svih Nemačka) najveći je industrijski, finansijski i trgovački partner Srbije i inflacija u Uniji zakonito će se preliti u srpsku ekonomiju. Zato se kretanje inflacije u Evropskoj uniji mora iz Beograda pratiti s povišenom ozbiljnošću, s pažljivim balansiranjem količine novca i količine roba i bez busanja u nacionalne grudi. Inflacija je uvek dodatni porez koji najteže podnose socijalno najranjivije kategorije stanovništva. A nastavi li se rat na Bliskom istoku neće samo cena benzina i dizela pogađati bolje stojeće stanovnike (što u suštini jesu vlasnici automobila), manjak sirovina za veštačka đubriva koje proizvode zemlje u Perisijskom zalivu mogao bi da izazove poremećaje u proizvodnji hrane, njene nestašica i poskupljenja, što će pogoditi siromašnije stanovništvo.

Iskustvo Srbije pokazalo je da se vlada ne može boriti protiv visokih cena tako što će narušavati poslovanje trgovačkih kompanija (arbitrirati s maržom). S druge strane, stiže upozorenje iz Evropske centralne banke da vlade ne bi smele u novonastaloj situaciji da keš novcem masovno subvencionišu stanovništvo (na primer, jeftin parizer i benzin za sve).

Jasno je da će birači i preduzeća zahtevati zaštitu od države, ali malo je evropskih i još manje regionalnih prestonica koje mogu sebi da priušte raskošne subvencije kakve su, recimo, deljene 2022. godine, kad su poslednji put cene energije skočile.

Trenutna geopolitička previranja doprinose nizu preklapajućih kriza i ne ostavljaju mnogo manevarskog prostora kreatorima ekonomske politike u Srbiji da se ponašaju kao da je zlatno doba. Visoka neizvesnost i geoekonomska fragmentacija neće nestati, naprotiv. Srbija je u velikoj meri izložena spoljnim šokovima koje joj ograničavaju sposobnost da oblikuje sopstvenu budućnost. Iako je izborna godina, vlast se mora odreći „helikopterskog novca“ kao alatke kojom se „pumpa“ kupovna moći stanovništva i dobijaju parlamentarni izbori. Možda je vreme da se odgovorno razmotri niz dodatnih scenarija kako bi se ekonomija i građani sačuvali od drastičnog rasta inflacije. Bliskoistočnim ratom izazvan rast inflacije nadvio se podjednako nad Evropom i Srbijom, a silinu mogućih posledica više će osetiti građani Srbije.