Bor, 2. avgust – U roku od samo dva, tri dana u bivšoj opštini, sada gradu, Boru, dva puta se dogodio narod: u Krivljeju je čak došlo do incidenta (nezadovoljni građani su, zbog očiglednih provokacija, vodom polili gradonačelnika Aleksandra Milikića i oko svega toga stvorio se politički slučaj, a nije izostala ni reakcija tužilaštva), dok se u Zlotu, juče, po najvećoj vrućini, okupilo više stotina građana negodujući zbog nebrige o Zlotskoj reci i gradnje mini hidroelektrana.
Narod shavata da je “pet do dvanaest” da se okrene sebi i svojim mukama i da je došlo vreme da se ne veruje ispolitizovanim i neprofesionalnim medijima, pre svih tabloidnim televizijama. Narod hoće da uzme svoju sudbinu u svoje ruke. Da li je za vapaje o ugroženosti od sve većeg širenja rudnika ili uništenja jednog prirodnog bisera kakva je Zlotska reka, aposlutno je svejedno. I da je nešto treće u pitanju ne menja se glavna stvar, a to je – kuda ide ova sveukupna propaganda i poilitika?
Po nešem skromnom uverenju, i jedni i drugi su u pravu. Treba i više posla i ekonomskog napretka, ali i očuvanja najosnovnijeg bogatstva koje je i Bog i narod podario. Ali, greška je, u ovom slučaju, u bahataoj i samovoljnoj politici koja ne priznaje greške i propuste. Kada se prodavao RTB Bor – narod se nije pitao. Kada je narod, najviše posredstvom medija i na okupljenjima, tražio da se domaćinskije posluje i odgovornije investira i grade novi pogoni u kombinatu bakra – vlast se oglušila da posluša i taj glas. Kada su građani tražili da im se predoči ceo ugovor o prodaji RTB Bor – ni tada nije bilo razumevanja. Ni danas, nije ništa bolje. Ni za prodaju još nekih velikih firmi, počev od “Fijata” – bilo je to davno – ne zna se kako stranci, pod kojim uslovima, dolaze do našeg imetka. Oni nam trebaju, ali ne na našu očiglednu štetu. Pa, ko bi pri zdravoj pameti doveo jaku stranu firmu u Bor da zagađuje životnu sredinu i više od predhodnog glavnog zagađivača, zaboga ko? Nažalost, i to nam se desilo. Najave da će vazduh i zemlja biti čistiji, mnogo znače, ali iskustva su od pelena gorčija.
Dogodi se svašta, pa i prodaja Borskog jezera u kalupu sa RTB, a da narod ili poniženi građani, pojma nemaju. Svi napori nekih stranaka, udruženja i pojedinaca da se o ustupanju aerodroma državi stavi na dnevni red gradske skupštine, ne samo da nisu uspeli, nego su podvrgavani ruglu. Da ne spominjemo zgrade Instituta za bakar koje su date za džebe narednih 50 godina. Ovde nije reč da li je bilo razloga za tako nešto, već zašto o tome, o dobru ovog naroda, odlučuju partijske neznalice i bahati pojedinci iz Beograda, mada se ni ovi naši nisu proslavili. Pa, makar može pitanje i reda radi, običaj je oduvek i za svagda bio.
Najverovatnije da se, oni koji bi trebalo, neće ni osvrnuti na jučerašnje pozivanje Milivoja Janoševića da predsednik Republike lično dođe u Zlot i vidi kako ga obamanjuju njegovi politički poltroni. To se zove poverenjem u predsednika, i nepoverenjem u loklane moćnike. I zahtev za ostavkama čelnika u Boru i Boljevcu, nije za potcenjivanje.
Najveće borsko selo Zlot nije zaslužilo da se za svoja prirodna blaga i svoju očevidnu i dedovinu, isto kao i Krivelj, bori na takve načine. Lako će vlast uhapsiti isfrustriranog 21-godišnjaka iz Krivelja, ali se neće pitati zašto je trebalo da se uopšte dođe do bilo kakvih provokacija i verbalnih sukoba. Hoće li ko braniti i njegov ineres i da li će ga shvatiti. To što je učinio ne može ga opravdati, ali zašto dolazi do usijanja kod nečeg što se zna kako jedino može da se reši. Da je narod blagovrmeno pitan o svojim pravima i mišljenju, bilo bi drugačije. Bolje, zasigzrno.
Izbori su sve bliži, tenzije i jednih i drugih rastu. Ali, građane Zlota, Krivelja, Slatine, Oštrelja, Bora… sve to ne zanima, bar koliko njihovi životni interesi.
Uostalom, oni da su se pitali, danas bi mi gazdovali svojim prirodnim dobrima i bili svoji na svome. Priče da to nismo mogli, ni znali, zaista ne stoje. Pa, i polusvesno se uništavao RTB – da li je tako ili nije? Pitajte narod, mada je sad i kasno i nepotrebno.
A da ima više slobode, na primer u medijima, bilo bi i više demokratije, i ljudskih parava, i snažnijih institucija sistema. Ne bi bilo ni gužvi u Krivelju i Zlotu, ali i sve više nezadovoljnih u Boru, i ne samo na Saveru i u Brezoniku, nego na svim stranama.
