Srbija, 19. april – Našu čitateljku Ivanu M. „njena” banka je pozvala pre nekoliko dana nudeći joj refinansiranje gotovinskog kredita koji već otplaćuje. „Dođite u najbližu poslovnicu, imamo specijalnu, personalizovanu ponudu za vas”, ljubazno je nudila bankarska službenica. Naša čitateljka otplatila je polovinu gotovinskog zajma odobrenog na šest godina, a novo dodatno zaduživanje ju je zaintrigiralo.
„Da li mi se to isplati”, pitala je ona. Jeste da joj je potreban novac za mnogo toga, ali koliko čuje kamate su sada veće nego kada je ona uzimala zajam. Istini za volju, kada je ona uzela kredit kamate su bile ispod deset odsto, a sada su za oko pet odsto veće – oko 14 odsto.
Stručnjaci za ovu materiju kažu da je odgovor na pitanje o isplativosti novog zaduživanja stvar „matematike” i njenih potreba, odnosno mogućnosti za otplatu zajma. Da li su potrebe neodložne ili ne i da li se novi dug uklapa, prema visini plate, u mogućnosti otplate.
Inflacija, koja obezvređuje vrednost novca, dostigla je 16,2 odsto pa su kamate na zajmove sad sa njom praktično izjednačene. Koliko prošle godine, kada je rast kamata zaostajao za rastom cena na malo, govorilo se da je zaduživanje baš zbog toga isplativo.
Banke žive od davanja kredita, uz naknade i provizije, to je dominantni izvor njihove zarade. Pošto kamate rastu zaduženost i stanovništva i privrede pada, tako da će banke tek da zovu telefonom klijente i da ih ubeđuju da uzmu kredit.
Prema podacima Udruženja banaka za mart ove godine mesečni rast kredita stanovništva u odnosu na februar iznosio je samo 0,2 odsto. Godišnji rast iznosio je 6,3 odsto.
Pad kreditiranja se vidi i po grupama kredita. Gotovinski zajmovi su za mesec dana povećani samo za 0,3 odsto, stambeni za 0,2 odsto, a kod potrošačkih stanje je nepromenjeno kao mesec dana ranije što znači da nikakvog rasta nije bilo. Na godišnjem nivou, mereno mart 2023. na mart 2022. godine rast gotovinskih zajmova bio je 3,3 odsto, a potrošačkih 0,8 odsto.
Stambenih je za godinu dana odobreno za 11 odsto više što je dobar podatak koji ukazuje da je dužnicima ova vrsta zajma i dalje isplativa u odnosu na iznajmljivanje nekretnina čije su cene otišle „u nebesa”.
Koliko jeftin novac utiče na kreditiranje najbolje se vidi iz poređenja sa 2021. kada je cele godine referentna kamata Narodne banke iznosila samo jedan odsto i kada je bazna kamata Evropske centralne banke bila negativna. U tom periodu rast kredita stanovništva bio je 10,6 odsto godišnje. Gotovinski su porasli 10,1 odsto, potrošački čak 26,2 odsto, a stambeni čak 16,8 odsto.
Stanovništvo je na kraju marta bankama dugovalo nešto više od 12,2 milijarde evra, a na kraju 2021. 11,3 milijarde evra.
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da naša čitateljka treba da ode na razgovor i pogleda ponudu.
„Ne savetujem ljude da uzimaju kredite sa fiksnim kamatama, jer su previsoke. Čujem da neke banke klijentima više nude fiksnu kamatu s obrazloženjem da su tako zaštićeni od skoka kamata i promene mesečne rate. Sad nije pravi momenat za zaštitu kada su kamate na vrhuncu. Fiksna kamata je uvek veća od varijabilne. Trenutak za uzimanje zajmova sa fiksnom kamatom je bio pre godinu dana, sad više nije. Naravno, posle bitke su svi generali pametni”, kaže Grubišić.
Dodaje da svako treba da proceni ponudu i svoju situaciju. Podseća da je refinansiranje najpovoljnije kod svoje banke, manje troškova se plaća. Kad se, na primer, refinansira stambeni kredit mora da se skine hipoteka kod prve banke da bi hipoteku stavila druga banka.
Izvor: Politika
