Bor, 19. april – Boranin Zoran Stanković sutra će započeti svoje nezaboravno putovanje od Bora do Španije, Portugalije i Italije. Njegova namera je da biciklom prevali više od 5 hiljada kilometara i prođe kroz nekoliko evropskih zemalja, uključujući Hrvatsku, Sloveniju, Portugaliju, Španiju i Italiju. Putovanje će trajati oko četiri meseca, a Zoran se nada da će svojom avanturom inspirisati druge da ostvare svoje snove.
Ideja o putovanju biciklom do Lisabona u Portugaliji rodila se prošle godine kada mu je preminula supruga. Kako kaže, ovo putovanje je posvećeno njoj, jer su najlepše dane svog zajedničkog života proveli upravo u Lisabonu. Zoran je dobio podršku svojih prijatelja i sponzora, koji su mu pomogli da se pripremi za ovu avanturu.
Zoran će preći kroz različite vrste terena, uključujući planinske prevoje i ravnice, što će biti veliki izazov. Međutim, on je uveren da će uspešno završiti svoje putovanje, uz dobro zdravlje i lepo vreme.
Tokom putovanja, Zoran će na svom blogu objavljivati tekstove i fotografije, tako da će njegovi prijatelji i pratitelji moći da prate njegovu avanturu. Nadamo se da će Zoran ostvariti svoj cilj i da će njegova avantura inspirisati druge da se odvaže na svoje snove.
Želimo Zoranu srećan i siguran put i da uživa u svim prelepim pejzažima i iskustvima koja će doživeti na ovom neverovatnom putovanju.
Zašto baš Lisabon i zašto, pobogu, biciklom?
– U Lisabonu smo moja supruga i ja proveli najlepše dane svog zajedničkog života, ni najmanju dilemu oko toga nismo imali. Čak smo imali plan, koji eto, nismo stigli da realizujemo: da kad odemo u penziju prodamo sve što imamo, kupimo najmanju garsonjeru na obodu Lisabona (za više ne bismo mogli da skupimo, svakako), tamo provedemo ostatak života i da nam pepeo prospu u reku Taho.
– Odgovor na drugo pitanje je možda malo komplikovaniji i ovo što ću sada reći jeste samo deo. Ostalo ću da razjasnim kroz naredne tekstove, jer za mene, ogromne su prednosti putovanja biciklom u odnosu na druga prevozna sredstva. Negde u aprilu prošle godine, kada sam prvi put posle tridesetak godina seo na bicikl, imao sam bukvalno osećaj da letim. Vozio sam gradom i čudio se kako niko ne pokazuje prstom na mene, zar je moguće da ne vide da letim? Naravno, fleš je posle nekog vremena prošao i kada sam seo u baštu kafića da se napijem ladne vode i umijem istom, palo mi je na pamet da su i mnogi pored kojih sam prolazio leteli na svoj način, a ja to nisam primetio – napisao je Zoran na svom blogu.
