Kučevo, 10. jul – Da nije nastao hit „Zvižduk u osam”, malo je verovatno da bi neko tako često pominjao Kučevo. U maloj varošici na istoku Srbije rođen je Đorđe Marjanović, ali to je tek jedan od razloga što se ovo mesto upisalo u značajne toponime naše zemlje.
Kučevo je deo neprocenjivo bogatog i atraktivnog Homoljskog kraja.
Pojedini spisi navode da se u vreme vladavine Rimljana Kučevo zvalo Guduskum i da je predstavljalo važan rudarski centar, ali postoji i trag da su mu Sloveni kasnije promenili ime u Kučevo.
Zaštitni znak grada je i jedna od najzlatonosnijih reka Evrope, reka Pek koja teče kroz Kučevo.
Eksploatacija zlata iz rečnih nanosa Peka počela je dolaskom Rimljana – posebno u periodu vladavine cara Hadrijana, da bi je u srednjem veku nastavili srpski kraljevi.
Ispiranje zlata kao zanat
U drugoj polovini 20. veka prešlo se na dobijanje zlata industrijskom preradom rude bakra, dok je eksploatacija ispiranjem zlatonosnog rečnog peska tradicionalnim načinom gotovo potpuno zamrla.
Danas to rade samo zaljubljenici u prirodu i stare zanate. Živorad Jovanović jedan je njih i spada u retke tradicionalne ispirače zlata, koji ima licencu Ministarstva rudarstva i energetike.
Živorad u razgovoru za „Magazin” kaže da mu je to hobi. Radi to kao što bi neko išao na pecanje i uživao u boravku u prirodi. On ispiranje zlata predstavlja kao zanat i veštinu na raznim manifestacijama i turističkim smotrama.
Kaže da su ljudi mahom oduševljeni – do trenutka dok im ne objasni da je u pitanju izuzetno težak posao, jer se koriste samo kramp, lopata, ispitak, vešeraj i ovčije runo.
Za gram zlata, priča, nekada je potrebno i godinu dana rada, strpljivo skupljanje grumenčića koji se kasnije obrađuju i tek kao poluga prodaju Narodnoj banci Srbije.
– Ima tu mnogo truda i rada, ali ja volim ovaj zanat. Mene je moj deda Stanimir svemu naučio, ja sam znanje preneo sinu Milošu, koji mi nekada pomaže. Sreća u ovom poslu igra ključnu ulogu, ali treba osetiti i znati gde da se zabode pijuk. A potom na red dolazi dosta sati u vodi i kopanja i teškog fizičkog rada – navodi Živorad.
Kroz ovčije runo
Otkriva i da je glavna tajna otkriti prvi grumen:
– Kada nađete prvih nekoliko zrnaca, posle ide sve lakše, jer za početak znate da kopate na pravom mestu.
Pek jeste zlatonosan u velikoj meri, ali su njegove pritoke daleko bogatije.
– Najveći grumen zlata koji je iskopan u ovim krajevima bio je devet grama težak. Ali, to je zaista retkost. Sve počinje ručnim ispiranjem peska. Kada uzmete gusto ovčije runo i kroz njega procedite pesak, ostaće samo po koji grumen zlata ako ga ima, jer je ono teže. To je znak da ste na dobrom putu i tada počinje prava potraga za svakim grumenčićem – objašnjava iskusni ispirač zlata iz podnožja Homoljskih planina.
Najveći bager na Peku
Početkom 1930. godine, u selu Neresnica, akcionarsko preduzeće u kojem je kralj Aleksandar Karađorđević bio većinski vlasnik planiralo je intenzivnu eksploataciju zlata i postavilo je na Peku najveći bager, po veličini drugi u svetu, odmah iza bagera nemačkog kralja u Indiji.
Gigantski bager je proradio 12. oktobra 1934, samo tri dana posle atentata na kralja u Marseju. Tokom decenija rada iz Peka je izvadio više od sedam tona čistog zlata.
Lična karta Kučeva
Reljef
Kučevo se sastoji iz ravničarskog i brdsko-planinskog dela. Ravničarski deo obuhvata Zvišku kotlinu i južni deo Braničeva, dok brdsko-planinski deo čine šumoviti predeli Zviških planina, Severnog Kučaja i severozapadni obronci Homoljskih planina.
Reke
Pek je najveća reka u opštini Kučevo, a njegove najveće pritoke su Železnička reka, Brodica, Dubočka reka, Gložana, Komša, Bukovska reka, Ševička reka, Kučajnska reka i Rakovobarska reka.
Privreda
Najbolje uslove za razvoj imaju drvna industrija i industrijska prerada kamena. Važna privredna grana ovog kraja je i poljoprivreda, posebno stočarstvo.
Turizam
Ovaj kraj je izuzetno bogat očuvanim prirodnim bogatstvima. Tu su pećine, šume, čisti vodotokovi i mineralne vode, zanimljivi narodni običaji i manifestacije s dugom tradicijom, kao i bogato arheološko nasleđe.
Gastronomija
Med, sir, kačamak i jagnjetina u Homolju imaju sasvim poseban ukus zbog pašnjaka i šuma bagrema.
Izvor: Politika
