Bor, 22. jul – Monodrama „Čučuk Stana-Srpkinja i Grkinja“, po tekstu i u režiji Željka Hubača, a u interpretaciji glumice Nataše Petrović izvedena je u četvrtak u okviru „Zaječarskog kulturnog leta. Predstava je igrana na letnjoj sceni koja je ponela ime „Nenad Ciganović”, u prepunom dvorištu Pozorišnog muzeja u Zaječaru, povodom godišnjice smrti: Hajduk Veljka Petrovića.
Hajduk Veljko Petrović rođen u Lenovcu kod Zaječara ( oko 1780. godine), u bogatoj porodici Petra Vlahovića. U mladosti je bio sluga i čoban. Sa samo 22 godine postao je hajduk nakon što je usmrtio dva Turčina koji su mu napali sestru. Od 1803. godine bio je hajduk u četi Stanoja Glavaša, da bi se nešto kasnije priključio starešini Smederevske nahije, odnosno vojvodi Dušanu Vulićeviću Đuši. Međutim, pored lične hrabrosti Veljko Petrović imao je i preku narav po kojoj je bio podjednako poznat. Godine 1807. postao je buljubaša i dobio dozvolu od Sovjeta da pobuni Krivi Vir i Crnu Reku. Već 1810. godine odlikovan je Velikom zlatnom medaljom za hrabros, a godinu dana kasnije postaje krajinski vojvoda i biva upućen na Negotin.
U Negotinu je poginuo oko 20 jula 1813. godine, braneći grad od daleko nadmoćnije turske vojske. Dan i noć je obilazio šančeve, hrabrio svoje vojnike i popravljao ruševine od turskih topova. Jedno jutro, posle dvadesetak dana odbrane, kad je naređivao opravke na malom šancu, pogodi ga topovsko đule kroz sred pleća. Jedva je mogao da izgovori samo : „Drž!“. Pao je mrtav na zemlju. Njegov brat Milutin ga je uveče zakopao kod negotinske crkve.
Hajduk Veljko Petrović ženio se dva puta. Njegova prva žena bila je Marija, najmlađa sestra po majci Stanoja Glavaša koja nije mogla da podnese hajdučki život. Čučuk Stana je bila njegova druga žena koja je odgovarala njegovoj prekoj naravi. Za nju se vezuju mnoge priče i anegdote, uključujući i one da se sa Veljkom tukla protiv Turaka, branila Negotin i da je tada zadobila četiri rane. Zajedno su delili postelju, sedlo, kuburu, smišljali strategiju i borili se protiv neprijatelja. Hroničari beleže da postoji 70-desetak lirskih i epskih pesama o njemu, a najoznatije su „Raslo mi je badem drvo“ i „Bolan mi leži Kara-Mustafa“.
Izvor: Politika
