Kladovo, 27. avgust – Tvrđava Fetislam biće s jedne strane u fokusu ovogodišnjeg, 11. po redu izdanja „Kazan kulta”, koji se održava 26. i 27. avgusta (danas i juče) u Kladovu, i srpska nematerijalna kulturna baština s druge, odnosno mogućnosti lokalnih zajednica da svojim politikama i praksama stvore neke nove vrednosti, oblike kulturnog turizma…
Kao i u ranijim izdanjima i ove godine okosnicu programa „Kazan kulta” predstavlja Međunarodna konferencija o nematerijalnom kulturnom nasleđu. Pored konferencije, na kojoj će učestvovati 24 stručnjaka iz zemlje i inostranstva, na programu će biti predstavljena dela „Oksfordska istorija islama” i „Oksfordska istorija hrišćanstva”, a koncert će prirediti flautista Ljubiša Jovanović i Beogradski gudački kvartet.
Područje Đerdapa je 2020. godine dobilo međunarodnu oznaku „UNESKO svetski geopark” i za sada je jedini takav geopark u Srbiji. Prošlog meseca je završena, kako saznajemo, evaluacija koju svake četiri godine obavlja međunarodna komisija. Utvrđeno je da je infrastruktura odlična, ali da nedostaju timovi koji bi bili posvećeni radu u geoparku.
– Slično bi se moglo reći i za tvrđave na Dunavu koje su, većinom, rekonstruisane, ali ne i u potpunosti revitalizovane. To će svakako biti važne teme o kojima će biti reči na ovogodišnjoj konferenciji. Govorićemo, zatim, o pokretnom i nepokretnom nasleđu: od lokalne do svetske baštine, o tvrđavama, od mesta istorije do prostora spektakla, značaju međuinstitucionalne i međusektorske saradnje za očuvanje nematerijalne baštine, o kulturnom nasleđu u funkciji kulturnog turizma – kaže za „Politiku” reditelj Nebojša Bradić, predsednik „Dunav festa” i konstatuje:
– Znamo da je pozitivnu reputaciju teško dobiti, a lako izgubiti. Zbog toga ćemo ukazati na važnost kontinuiranog investiranja kako bi u dužem vremenskom periodu mogla da bude pribavljena dobit. Ono što će dati posebnu atmosferu je mesto održavanja „Kazan kulta”, biće to prostori same tvrđave Fetislam, koji će, prvi put, oživeti kao prostori dijaloga i stvaralaštva.
Međunarodna konferencija o nematerijalnom kulturnom nasleđu otvoriće u ambijentalnom prostoru tvrđave Fetislam brojna pitanja. O tome kakva je uloga umetnika u revitalizaciji kulturne baštine, Nebojša Bradić kaže:
– Izgleda da su nam ovih dana umetnici potrebniji nego ikad. Potrebni su nam kao kustosi, naučnici, istraživači istorije, kao konsultanti, poverenici i predavači. Oni su tu da pronađu i otkriju nove umetničke prostore, ali i da svojim filmovima, koncertima, predstavama i izložbama ožive kulturno nasleđe. Umetnici nastupaju kao katalizatori promena, nude inspiraciju i mogućnosti za sve ostale. Oni rade nezavisno, ali se organizuju i tako povezuju sa drugim organizacijama i institucijama. Na „Kazan kultu” ćemo dati primere revitalizacije nepokretne baštine i njene transformacije u uzbudljive i jedinstvene prostore stvaralaštva. O svom iskustvu na predstavi „San letnje noći” govoriće scenograf Miodrag Tabački, koji je drevnu budvansku Citadelu preobrazio u zvezdano nebo „Grada teatra”. Jedan od primera dobre prakse je i ambijentalni spektakl „Poslednja plovidba Rige od Fere”, koja je izvedena na obalama Dunava i u prostoru Kule Nebojša. Ova izvedba je scensko-muzičkim izrazom na tragu rituala i opere povezala prirodno i kulturno nasleđe Dunava. Ovakvi primeri grade nove narative i obogaćuju „duh mesta”.
Čuvanje, obnavljanje i unapređivanje kulturnog nasleđa, kako Bradić naglašava, jeste ulaganje u razvoj ovog resursa bez kojeg bi naša životna sredina ostala bez identiteta, ali bez kojeg bi bio nezamisliv razvoj turizma u Srbiji. Zato pitanje koje postavljamo glasi: Kako ulagati sredstva da bismo maksimalno iskoristili potencijal kulturnog nasleđa za društveni razvoj? Odgovor je moguć u stalnom dijalogu i saradnji sa republičkim i lokalnim vlastima, institucijama, organizacijama civilnog društva, privatnim sektorom i drugim zainteresovanim akterima. Pokazalo se, u više primera, da kultura može, ne samo da pridoda novu vrednost već i da direktno utiče na prestruktuiranje i socijalnu dobrobit lokalnih zajednica. Međutim, vrlo često možemo da vidimo kako nestručno rukovođenje i pohlepa za novcem nepovratno uništava kulturno nasleđe, a samim tim identitet pejzaža i perspektivu za razvoj čitavog lokaliteta.
Tokom prethodnih godina „Kazan kult” propitivao je teme kao što su „Gradovi i nematerijalno kulturno nasleđe”, „Društveni običaji i svečana događanja” ili „Nematerijalno kulturno nasleđe Dunava”… U čemu je važnost ovakvih manifestacija?
– Tvrđave na Dunavu, čija burna istorija svedoči o graditeljskim poduhvatima, ali i razaranjima, simboli su veze između zemlje i ljudi, prisutni u svesti naših građana. Postoji, međutim, pukotina koja je narasla između zemlje i ljudi, pukotina koja bi trebalo da bude zalečena. Na tome valja stalno raditi, jer samo ako su očuvane i žive, dunavske tvrđave mogu da budu mesta susreta i doživljaja. Istovremeno, neki prostori dunavskih tvrđava postali su poprišta značajnih manifestacija poput „Egzita”, „Dunav festa”, „Tvrđava teatra” i sličnih. Na kraju putanje Dunava kroz Srbiju pronašli smo Kladovo, grad izvanrednog prirodnog i kulturnog nasleđa i ljude koji nose ovo nasleđe. Uspostavljanje festivala „Kapija Dunava” na tvrđavi Fetislam je jedna od novih mogućnosti koju želimo da razvijamo u ovom kutu Srbije koji pročišćava moćni Dunav – zaključuje Nebojša Bradić.
Izvor: Politika
