Bor, 18. septembar – Nedavna izjava ministarke zaštite životne sredine, Irene Vujović, prilikom posete Boru i ZiĐinu, pobudila je šire interesovanje, jer pojedini mediji nisu tek tako, zdravo za gotovo, prihvatili njene ispolitizovane izjave da je u vazduhu iznad grada bakra „primetno bolji“. Ona je pohvalila novu opremu u ZiĐinu ugrađenu krajem jula ( reč je odsuporavanju) i ukazala na neke statističke i ostale podatke koji bi trebalo – da li zbog predstojećih izbora – da ohrabre i unesu bar malo mira i spokoja u uplašeno i nezadovoljno stanovništvo. Istina je, prema pisanju medija, da je ne bolje , nego je sve gore u zbilji i kompletnoj ekološkoj slici Bora. Milenko Jovanović, nekadašnji načelnik Odeljenja za kvalitet vazduha u državnoj Agenciji za zaštitu životne sredine nedvosmisleno je izjavio – da su prošlogodišnji podaci iz Bora alarmantni, ali nisu doveli do sankcionisanja zagađivača. Problem nije rešen, podsetio je Jovanović, može da bude samo zamaskiran ili, još gore, da je pozivanje na „čist i zdrav mesec avgust“ samo prividan trenutak, jer je moguće da je baš tada bio remont topionice. Tako, podseća beogradski metereolog po zanimanju, u oktobru i novembru prošle godine nije radila topionice zbog remonta, kao i početkom ove godine. Jer, čim stane topionica, nema ni zagađenja. Jednostavno. To u Boru znaju i mala deca, drugde – uglavnom nemaju pojma.
Postoji i nejasnoća zašto se izbegavaju satna zagađenja koja se, isto tako, zakonom sankcionišu. Jer, od 1. januara do ovih dana bilo je čak 120 satnih prekoračenja dozvoljene granice aerozagađenosti.
Stručnjaci veruju da se još i ne naziru sistematska rešenja. Sem povećanog zagađenja sumpor – dokisdom i PM česticama, tu je i višestruko prekomerno zagađenje najopasnijeg po zdravlje ljudi – arsena. To je, u stavri, direktno trovanje koje traje godinama.
Na zahtev novinara u Beogradu – da se oglasi ministarstvo minisatrke Vujović i zvanično saopšti – imaju li novi objekti Boru za odsumporavanje građevinsku dozvolu i saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, nije bilo odgovora. Zašto?
Šta sve ovo, u najkraćem, treba da znači?
Prvo, građani Bora i Srbije, bar tako proizilazi, nisu tačno i istinito infromisani, oni se, štaviše, obmanjuju trpeći očiglednu politizaciju svega i svačega, najviše, izgleda, ekoloških tema. Zaista, zašto je onda ministarka dolazili u Bor? Da li da prenese političku maglu, odradi poslić i ode odakle je došla srećna i zadovoljna jer je bila među svojim partijskim istomišljenicima negde u unutrašnjosti. Iako je ona, u poređenju sa nekim drugim njenim ranijim kolegama, odskočila u pozitivnom smeru, ovako davanje polovičnih izjava i probranih podataka – nije dobro ni za koga. Zašto nije imala snage i hrabrosti pa da se suoči sa građanima? Na fotografijama na raznim portalima i na TV u detalje se vidi sa kime je delila mišljenja i čiji je gost bila, tako da o susretu sa narodom, nema ni pomena.
Drugo, i najnezgodnije jeste – zašto se toliko uporno zamagljuje istina o nastavku ekološkog sunovrata u Boru kad i seljaci na pijaci (oni su među prvima na udaru od otrovnih gasova zbog blizine topionice) znaju da je sve gore, i da ništa nije bolje. Crni i tamni oblaci nad gradom i okolinom gotovo svakodnevno se gomilaju. I slabovidi to primećuju, a tek kako osćeaju!
Gospodo ministri i ostali funkcioneri, od lokalnih pa redom, recite ko ljudi da ništa nije bolje, a kada će biti čistije i veselije, videćemo u godinama koje dolaze. Zasad je gotovo sigurno da će izbori biti 3.aprila iduće godine – čini se da je to i najbolje vreme za još jedan, veći remont topionice i rafinacije.
