Beograd, 2. novembar – Vlada Srbije donela je početkom oktobra odluku da izabrani lekari mogu otvoriti bolovanje za zaposlene do mesec dana. Ova odluka je usledila nakon tvrdnji nadležnih da veliki broj građana neosnovano koristi bolovanje. Međutim, prema podacima Eurostata i izveštaju Bi-Bi-Sija, Srbija se svrstava među zemlje s najmanjim brojem izostanaka s posla zbog bolesti.
Prema ovim izmenama, odluka o produženju bolovanja nakon 30 dana sada će zavisiti od lekarske komisije. Međutim, prema mišljenju stručnjaka, takva promena zakona nije bila neophodna jer je retko koji radnik bio odsutan više od mesec dana.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, objašnjava da je glavni razlog što zaposleni provode što manje vremena na bolovanju smanjenje zarade koja prati dane odsustva. „Ljudi izbegavaju da otvore bolovanje kako ne bi primili značajno nižu platu. Odnos između poslodavaca i zaposlenih se promenio, i sada je mnogo uređeniji, a način raskida radnih odnosa je pojednostavljen. Poslodavcima nije isplativo imati zaposlene koji često koriste bolovanje, naročito ako nije dovoljno opravdano„, navodi Atanacković, a prenosi Danas.
On ističe da postoji praksa u kojoj radnici, čak i kada dobiju 15 dana bolovanja, na primer zbog prehlade, vraćaju se na posao čim se osećaju bolje, pre isteka celog bolovanja.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, dodaje da osim smanjenja plate, zaposleni gube i bonuse ako koriste bolovanje. „Ljudi koji se loše osećaju često ne koriste bolovanje, jer se smanjuje plata za 35%. Takođe, mnogi poslodavci nagrađuju zaposlene koji ne koriste nijedan dan odsustva ili bolovanja. Ovi bonusi sežu od 5.000 do 15.000 dinara. Plate radnika u Srbiji su već male, pa ako se oduzme 35%, a izgubi se i stimulacija, zaposleni na kraju kući ne donesu gotovo ništa. Građani Srbije retko koriste bolovanje duže od 30 dana, pa su promene zakona bile nepotrebne. One će samo komplikovati situaciju, s obzirom na manjak lekara, i stvoriće dodatne pritiske na lekarske komisije„, sugeriše Savić.
Prim. dr. Tatjana Radosavljević ističe da radnici često iz straha od gubitka posla ne otvaraju bolovanje čak ni kada su zaista bolesni. Dodaje da postoje slučajevi kada zaposleni dobijaju otvorene pretnje od poslodavaca. „Dolaskom firmi kao što je, na primer, Jura, gde radnici nose pelene, svako bolovanje nosi rizik otpuštanja. Zbog toga je postalo uobičajeno da bolesni ljudi idu na posao za male nadnice kako ne bi ostali bez posla. Većina poslodavaca se ne ponaša kapitalistički, već feudalistički, i radnici nemaju adekvatnu zaštitu. Takođe, često se dešava da se ljudi vraćaju na posao pre nego što im lekar preporučuje. Imamo pacijente koji kažu da su dobili pozive i da će izgubiti posao ako se ne pojave u firmi na određeni datum„, napominje Radosavljević.
Đurica Stankov, predsednik Saveza udruženja pacijenata Srbije, smatra da su niska primanja glavni razlog malog broja izostanaka s posla. Navodi da građani u Srbiji često nemaju dovoljno sredstava za život, pa ne koriste čak ni zakonski predviđeno vreme za odmor, a kamoli bolovanje. „Zaposleni pokušavaju da zarade svaki dinar. Takođe, treba napomenuti da poslodavci retko plaćaju prekovremeni rad radnicima, koriste ih na probnom radu i menjaju svaka tri meseca. Na kraju dana, običan građanin trpi najviše u celoj priči, pokušavajući da preživi od početka do kraja meseca. Stoga, tvrdnje o zloupotrebi bolovanja u Srbiji su neosnovane, što pokazuju i statistički podaci„, zaključuje Stankov.
Podsećamo da je prema izveštaju Bi-Bi-Sija, Srbija se nalazi na petom mestu u Evropi po malom broju izostanaka s posla, iza Rumunije, Bugarske, Grčke i Poljske.
Takođe, pre donošenja novog zakona o produženju bolovanja, Zakon o radu je već omogućavao poslodavcima da provere opravdanost odsustva zaposlenih. Ako su sumnjali u razloge odsustva, mogli su prijaviti radnika Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
