Kladovo, 25. januar – Biblioteka Centar za kulturu Kladovo, utemeljena 1873. kao varoško čitalište, danas predstavlja srce kulturnog života u opštini Kladovo. S bogatom istorijom i kontinuiranim razvojem, biblioteka je evoluirala u savremeni Kulturni centar, objedinjujući rad triju ustanova biblioteke, centra za kulturu i doma omladine. Ovaj kulturni kompleks na ukupnoj površini od 3.000 kvadratnih metara postao je nezaobilazno mesto koje sugrađanima nudi raznovrsne kulturne, umetničke i edukativne aktivnosti, a godišnje ima i do 200 programa.
Istorijat
Prvobitno osnovana s ciljem promocije čitalačke kulture i intelektualnog razvoja lokalnog stanovništva, biblioteka je s vremenom prolazila kroz različite faze razvoja. Nakon više od 70 godina rada kao Narodna knjižnica i čitaonica, od 1947. postala je neizostavan deo kulturnog identiteta Kladova. Svoj status dodatno je učvrstila spajanjem sa Radničkim univerzitetom 1961, što je označilo širenje aktivnosti na oblast obrazovanja i unapređenje kulturnih programa. Preseljenje u Dom kulture 1976. omogućilo je novi i veći prostor za delovanje.
– Ovaj period nije obeležen samo fizičkim preseljenjem već i širenjem aspekata delovanja biblioteke. Postala je epicentar kulturnih dešavanja u Kladovu, objedinjujući bibliotečko-informacione, izdavačke, pozorišne i muzičko-koncertne aktivnosti. Iako je tokom godina menjala nazive i proširivala svoj domen, Biblioteka Centar za kulturu očuvala je svoju suštinu i misiju. Danas ova ustanova i dalje predstavlja nezaobilaznu tačku kulturnog života Kladova – ističe Žaklina Nikolić, direktorka ove ustanove poslednjih 28 godina.
Bibliotečko-informaciona sekcija centra pruža prostor za istraživanje i učenje, izdavačka delatnost podržava stvaranje i širenje lokalnih umetničkih dela, književno-tribinske večeri nude platformu za dijalog i razmenu ideja, a u sklopu centra nalaze se i bioskopska sala, pozorišna i muzičko-koncertna scena i izložbeno-galerijski prostori.
Biblioteka
Biblioteka kulturnog centra u svom fondu ima 70.000 monografskih i serijskih publikacija, koje koristi oko 1.500 članova, sa 30.000 poseta i oko 40.000 izdatih publikacija na godišnjem nivou. Član je Virtuelne biblioteke Srbije s automatizovnom bazom podataka u okviru bibliotečko-informacionog sistema KOBISS. U cilju razvoja kulture čitanja priređuju se književno-tribinski i izložbeni programi koji predstavljaju renomirani pisci, ali i oni koju su na početku stvaralačke karijere.
Redovno se organizuju edukativni sadržaji za decu i mlade, kreativne i zabavne radionice, nagradni literarni i likovni konkursi, druženje s piscima, čime se podržava razvoj književnih veština i podstiče stvaralaštvo među mladima.
– Edukativni i tribinski programi su najposećeniji segment naše ustanove. Deca i mladi su željni interaktivnih programa i za njih često imamo interesantna dešavanja. U toku prethodne godine najposećeniji programi su bili oni koje su nam darovali i inicirali naši partneri iz EU za kulturno nasleđe i turizam i nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, a to su likovni nagradni konkurs “Trajanov most: Između mašte i istorije”, Evropski filmski karavan i Škola debate za mlade – navodi Žaklina Nikolić.
Bioskop
Bioskop koji se nalazi unutar Kulturnog centra nosi sa sobom impozantnu tradiciju, koja seže sve do 1928, kada je u gradskoj kafani “Dubrovnik”, zahvaljujući angažovanju lokalnog viđenog trgovca Jakova Lazarevića, prikazan film o Čarliju Čaplinu. Projekcije filma su nakon Drugog svetskog rata prikazivane redovno u Zadružnom domu, u kom je bioskop bio najposećeniji i najomiljeniji deo za okupljanje meštana svih uzrasta.
Veliko interesovanje je vladalo u okolnim selima koja su vrvela od stanovnika, tako da je uprava zadružnog doma ubrzo obezbedila osnovne uslove za prikazivanje filmova i u sedam sela opštine Kladovo. Nije bilo dana da bioskop ne radi.
Polovinom sedamdesetih godina, izgradnjom Hidroelektrane Đerdap 1, varošica Kladovo poprima druge vizure veće gradske sredine i dobija novi moderan objekat doma kulture, gde bioskop zauzima posebno mesto. Ubrzo počinje intenzivan rad bioskopa sa po dve projekcije dnevno.
– Ljubav prema filmskim projekcijama i danas postoji u Kladovu, tako da, iako smo najmanji grad u istočnoj Srbiji, beležimo duplo veći broj prodatih ulaznica u odnosu na mnogo veće gradove. Kino projektori koji su radili više od pola veka sada su muzejski eksponati, a bioskop radi jednom mesečno s iznajmljenom opremom filmskih distributera pošto nemamo svoju. Godišnje beležimo oko 60 projekcija, ali želja nam je da osposobimo kompletnu opremu bioskopa i da isti zaživi – otkriva Žaklina Nikolić.
Podrška lokalnim umetnicima
Kulturni centar Kladovo aktivno i predano podržava lokalne umetnike i kreativce, postavljajući se kao ključni oslonac njihovog razvoja i afirmacije.
– Vrata naše ustanove su uvek otvorena za umetničke stvaraoce lokalne zajednice. Njihov kreativni potencijal je naša snaga, stoga svi lokalni hroničari, pisci, slikari, vajari, umetnici… svoje prve promocije imaju u svom rodnom Kladovu, a ti programi su najposećeniji i najemotivniji – navodi direktorka.
Nedavno su predstavili dve pesnikinje Draganu Đorđević i dr Mirjanu Danilović, ali i docenta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Jelenu Marićević Balać, književnu kritičarku i teoretičarku.
– Ponosni smo i na predstavljanje rođenih Kladovljana, poznatih na republičkom nivou, akademskog slikara Radislava Raše Trkulje, svojevremeno direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, i dramskog umetnika Svetislava Goncića, aktuelnog direktora Narodnog pozorišta u Beogradu, koji je svoje rano detinjstvo proveo u našoj biblioteci. Tu je još umetnika više ili manje poznatih, ali jednako značajnih za svoju lokalnu ustanovu kulture koja ih prati, promoviše, predstavlja i podržava u raznim fazama njihovog razvoja – poručuje Žaklina Nikolić.
Vekovi Fetislama
Za narednu sezonu pripremaju mnogo iznenađenja, jer publika voli kvalitetne i umetnički vredne programe.
– U godini za nama obeležili smo radno 150 godina od osnivanja čitališta u Kladovu, a u susret obeležavanju 500. godišnjice podizanja tvrđave Fetislam, tekuću godinu posvećujemo “Vekovima Fetislama”, sa željom da afirmišemo lokalnu kulturnu baštinu s podacima iz zavičajne zbirke biblioteke – navodi naša sagovornica.
Uprkos izazovima, Kulturni centar Kladovo usmeren je ka dugoročnom planiranju obnove i unapređenja svojih kapaciteta. Aktivni građevinski radovi već su u punom jeku, s ciljem poboljšanja infrastrukture i stvaranja optimalnih uslova za rad. Iako se suočava s izazovima, ova ustanova ostaje čvrsto ukorenjena kao nezaobilazno mesto za sve ljubitelje kulture u Kladovu, predstavljajući most između prošlosti i budućnosti kulturne scene ovog područja.
Bibliobus
Bibliobus predstavlja značajan korak ka kulturnoj inkluziji udaljenih zajednica. Ovaj mobilni prostor od 18 kvadrata, specijalno adaptiran u vidu kamiona, opremljen je policama koje mogu primiti do 5.000 knjiga. U proteklih 13 godina bibliobus obilazi 11 sela opštine Kladovo, pružajući besplatne usluge za oko 480 aktivnih korisnika osnovnoškolskog uzrasta.
Poseta udaljenim naseljima, koja se odvija svake treće nedelje, nije ograničena samo na izdavanje knjiga. Bibliobus organizuje i raznovrsne programske aktivnosti, a 2019. i 2020. održani su festivali bibliobusa u Srbiji, sa pratećim međunarodnim tematskim konferencijama, gde su se prvi put susrele sve pokretne biblioteke iz Srbije, a pridružio im se i bibliobus iz Hrvatske.
Izvor: Borba-online.rs
