Bor, 27. septembar – Borska turistička organizacija ne može se pohvaliti na današnji Svetski dan turizma, 27. septembar, ali će, tim povodom, otvoriti vrata za besplatan obilazak Lazareve pećine u Zlotu i Zoološkog vrta u Boru. Kod pećine i Zlotskog kanjona biće otvorena brdska – planinska staza. U celoj Srbiji posetiocima biće otvoreno (ukoliko ih bude bilo – korona čini čuda) 80 turističkih objekata, što znači da je akcija šireg značaja. I lepo je to da narod besplatno obiđe i pogleda prirodne i ostale lepote od izuzetnog značaja i vrednosti.
Borani i Timočani u ova dva radna dana neće imati vremena da se baškare u prirodi i zaviruju u zoološke i slične vrtove, ovi drugi iz daleka – još manje. Turistički radnici i njihovi saradnici odradiće to, i sve ostalo, kako valja i tu nema zamerki. Ali, upitajmo se – dokle je stigao turizam u Boru, privredna grana koja je jedina, po mnogim ranijim procenama i ocenama, mogla da zameni ili nadomesti rudarenje i proizvodnju bakra. Tu je donekle i poljoprivreda, ali u toj oblasti se godinama i godinama zaostaje ili nema vidnijeg poboljšanja. Nema ni pouzdanih projekata, recimo, poput voćarskih plantaža kod Zaječara. Uglavnom se tavori u mestu.
U vreme kad Brestovačka banja nema bogatiju ponudu, kad je rasparčana između privatne firme u “Srpskoj kruni”, kineskog ZiĐina, grada Bora i “Srbijašuma” i zaboravljena od države, nema ni nekadašnjih atrakcija i prepoznatljivosti. Borsko jezero gubi sjaj ( i velelepni hotel), niko više ne spominje kafić u rudniku “Jama” 500 metara pod zemljom, ni park – muzej, ni Koloniju “Bakar”, Stol će tek biti približen turistima na uštrb planinarenja i nedirnute prirode, seoska etno – domaćinstva sporo niču, stari kopovi su više ruine, francusko nasleće u arhitekturi je razbacano i nedovoljno čuvano. I tako redom, ukoliko još nečeg ima. Dubašnica je već zaboravljena, o Crnom vrhu je ispričano mnoga toga i to uzalud. Da je završeno “Hajat – naselje”, ne samo legendarna planina, nego ceo borski kraj, pa i istočna Srbija, drugačije bi izgledali, postali bi raj za goste iz celog sveta. To bi nešto značilo i nisu to Miloševićevi socijalisti tek tako planirali! Nema sluha ni da se, već jednom, neko useli u “Kapiju Bora” koja je, svakim danom i satom, sve ružnija i pustija. Tamo gde se šire i rađaju novi rudarski kopovi, teško je, uprkos božannstvenoj okolini s prirodnim draguljima, učiniti korak više i dovesti goste. Tamo, gde se svakodnevno gomilaju otrovni gasovi, gde se teško diše, niko neće doći sem onih koji moraju. Shvatamo li da je zagađenje vazduha, kao i cele okoline, sve veće i ne samo u gradu. Ukoliko, ne daj Bože, bude problema sa zagađenjem atmosfere i posle nove, višestruko većeg kapaciteta topionice, nećemo se smiriti na daljini od 30 kilometara. Bar tako tvrde ekolozi i poznavaoci prilika. Ali, to je već druga tema, šta ćemo sa turizmom na današnji, svetski dan? Možda je trebalo organizovati nekakav Okrugli sto o sadašnjim turističkim mogućnostima borskog kraja, ozbiljnije prići razvoju najpogodnijih resursa i potencijala – od Crnog vrha i Dubašnice do Malinika i Zlota, od Velikog Krša i Stola do Borskog jezera i Brestovačke banje. Ovde je sve, upravo tako, podređeno brzom bakarnom napretku.Tako će, sve je verovatnije, biti i ubuduće. Strani partneri gledaju svoj interes koji je u većoj proizvodnji, širenju i rudarstva i metalurgije. Nema se ni vremena, ni volje, da se razvija turizam. Ni bilo šta drugo. Tu smo gde jesmo, i samo treba da gledamo hoće li rudnik jednog rđavog dana progutati i grad Bor!
Zato, današnje podsećanje na Svetski dan turizma, sa besplatnim otvaranjem široke i simpatične kapije Zoološkog vrta, samo je beznačajan detalj koji će pomoći da se nejaka Turistička organizacija održi i preživi do sledećeg sajma ili kulturno – zabavnog programa. Zasad nema hleba od tog posla, niti je realno moguće da ga bude u dogledno vreme.
Ima i jedna interesnatna dilema: danas oko 15 sati ispred opštinske zgrade, ekološki jadi i nesporazumi okupiće nezadovoljne građane okolnih sela i Bora na protest, istovremeno neko od građana otići će i to besplatno u posetu Zoološkom vrtu. Gde li će ih biti više?
