Saopštenje VNS objavljujemo u celini samo sa delimičnom korekcijom
Obraćamo se ovim pismom svim činiocima u lancu odgovornosti i nadležnosti u vezi problema koji je eskalirao nakon dolaska kompanije Zi-Jin u region istočne Srbije.
Problemi koje smo navodili u ranijim pismima su i dalje aktuelni, u međuvremenu se pojavljuju novi. Preuzimanjem borskog rudarskog kompleksa od strane kineske kompanije Zi-Jin, inače najvećeg te vrste u Evropi, počinju problemi sa ekologijom, nepropisnom eksproprijacionom zemljišta, i intenzivnim nekontrolisanim rudarenjem prilikom čega ova kompanija arogantno krši zakone Srbije i često bez adekvatnih dozvola širi kopove, gradi objekte i puteve često na privatnim imanjima za koja prethodno nisu rešena imovinska pitanja. Na ovaj način kompanija Zi-Jin praktično nasilno otima imanja meštanima, ugrožava njihovu egzistenciju i isteruje iz kuća bez ikakve adekvatne nadoknade. Ugroženi meštani su prinuđeni da se sami snalaze, da prihvate neadekvatne ponude za svoja imanja, ili da uđu u skupe i spore sudske sporove na sudovima u koje usled stanja u društvu, suštinski niko nema poverenja.
Želimo da napomenemo da se ovo dešava na teritoriji koja obuhvata periferiju grada Bora i 6 sela opštine Bor naseljena većinski pripadnicima vlaške/rumunske nacionalne manjine. Radi se o selima Krivelj, Oštrelj, Metovnica, Slatina, Bučije i Brestovac.
Problem širenja rudnika prema naseljenim mestima i potrebe eksproprijacije poljoprivrednih gazdinstava poznat je duže od 50 godina, država Srbija međutim osim datih lažnih obećanja do sada nije preduzimala sistematske mere da se ovo reši već se institucije nezainteresovano ponašaju i sve prepuštaju stihiji i samovolji kompanija koje učestvuju u ovom procesu. Od strane države nije organizovana nikakva pravna zaštita i administrativna podrška lokalnom stanovništvu pogođenom ovakvim rudarenjem, nema planova za organizovano izmeštanje naselja, nema gradnje novih naselja sa potrebnom infrastrukturom, niti ponude meštanima za adekvatne zamene u smislu ekonomskih prihoda. Treba istaći da se ovde ne radi samo o stambenim već o ekonomskim objektima i obradivom zemljištu bitnom za egzistenciju lokalnog stanovništva. Takođe nema programa prekvalifikacije onih koji moraju da napuste poljoprivredu. Naprotiv, umesto da brani lokalno stanovništvo od samovolje Zi-Jina, državni organi i lokalna samouprava, zataškavaju problem.
Usled navedenih problema dolazi do masovnog raseljavanja lokalnog stanovništva u druge regione Srbije i inostranstvo. Budući da je ovo raseljavanje nasilno uslovljeno od strane kompanije ZiJin i prećutno podržano od državnih i lokalnih organa, ovde se osim kršenja zakona o imovinskim odnosima i eksproprijaciji jasno radi i o grubom kršenju člana 78 ustava Srbije koji zabranjuje nasilnu promenu etničke strukture stanovništva na područijima gde pripadnici manjina ćžive tradicionalno i u značajnom broju.
Bitno je napomenuti da država Srbija već više decenija prema vlaškoj/rumunskoj manjini u Srbiji vodi agresivnu politiku asimilacije, uskraćivanjem ili degradiranjem osnovnih manjinskih prava sa ciljem promene nacionalnog identiteta. Od ovakve politike izuzet je deo rumunske manjine na teritoriji Srbije koji je ušao u njen sastav iz bivše Austro-Ugarske monarhije i kao nasleđena prava Srbija ih nije mogla ukinuti. Da li Srbija i Rumunija ovde namerno izbegavaju svoju odgovornost i na taj način jasno učestvuju u kršenju prava vlaške/rumunske manjine? Nije li ovo ponašanje samo nastavak asimilacije drugim sredstvima preko strane kompanije koja će nadležne i u Srbiji i u Rumuniji „oprati“ od odgovornosti?
Jasno je da je o opstanku nacionalnog identiteta na jednoj teritoriji besmisleno govoriti ukoliko je toj manjinskoj populaciji ugrožen fizički opstanak.
Posledice sistematskog kršenja manjinskih prava koje Srbija primenjuje nad vlaškim/rumunskim stanovništvom više decenija najbolje se ogleda u ekonomskoj, obrazovnoj i kvalifikacionoj strukturi pogođenog stanovništva.
Srbija skoro 2 veka ne dozvoljava vlaškoj/rumunskoj zajednici ozbiljniji društveni razvoj. Pre svega je onemogućen maternji jezik a time otežano obrazovanje, ovo je uzrokovalo siromašenje i zaostajanje vlaške/rumunske manjine u ovom regionu. Razvijena domaća radinost, poljoprivreda i zanastvo, kao deo identiteta vlaške zajednice, mada u prošlosti na višem nivou nego kod drugih zajednica, nisu mogli da se transformišu u industriju već su se gasila. Budući da ova populacija čini apsolutnu većinu na velikom delu teritorije istočne Srbije, ceo region je doveden u stagnaciju razvoja i siromaštvo.
Stoga, lokalna populacija pogođena ovim problemom ima lošu kvalifikacionu strukturu i niske ekonomske prihode na granici siromaštva. S te strane njima je jako teško da napuste svoja imanja, sela ili grad i potraže posao ili započnu život u drugom regionu ili inostranstvu. Starosna struktura je takođe nepovoljna pa su prekvalifikacije čak i o sopstvenom trošku skoro nemoguće. Čak i kada dobiju novac za svoju imovinu lokalno stanovništvo nema potrebna znanja da ova sredstva profitabilno i adekvatno ulože niti im država pruža podršku u tom smeru.
Indikativno je da o ovom problemu ćuti i opozicija, akademija nauka ali i stručna javnost. Kako objasniti činjenicu da se u javnosti Srbije otvorila rasprava o rudarenju litijuma koje još uvek ne postoji niti je izvesno a o Boru gde se rudarenja vrši decenijama sa očiglednim teškim posledicama ćuti? Ovim problemom jednako su pogođeni i pripadnici večinskog srpskog naroda ali i ostalih manjina u regionu. Nereagovanje velikih političkih partija i selektivno ukazivanje na problem rudarenja u Srbiji postavlja pitanje njihove odgovornosti i iskrenosti. Rešavanje ovog pitanja jeste pre svega državni a ne lokalni ili etnički interes.
Želimo da napomenemo da je vlaška/rumunska zajednica u Srbiji jedna od najlojalnijih manjinskih zajednica, da je kroz istoriju imala konstitutivno ušeće u stvaranju države i učestvovala u svim ratovima na strani većinskog naroda.
Vlaška/rumunska zajednica je krvarila za stvaranje Srbije a sada je joj Srbija se vraća nasilnim isterivanjem iz svojih domova i otimanjem imovine.
Pozivamo stoga ovim pismom:
– Nadležne institucije republike Srbije da reaguju na kršenje zakona i ustava od strane
kompanija, i sopstvenih organa vlasti u ovom regionu, kao i da prestanu sa zloupotrebom
situacije za podršku daljoj asimilaciji vlaške/rumusnke manjine.
– Poslanike skupštine Republike Srbije, a naročito one iz istočne Srbije da reaguju i zaštite
prava svih građana Srbije u ovom regionu bez obzira na etničku pripadnost.
– Nadležne instutucije republike Rumunije da uzmu u zaštitu sopstvenu manjinu u susedstvu
– Instutucije EU da reaguju na ovde navedene probleme obzirom na kandidaturu Srbije za
članstvo i privilegije povodom toga. Nereagovanjem i prećutkivanjem problema EU praktično
pruža tihu podršku Zi-Jinu i lošoj manjinskoj politici Srbije prema rumunskoj manjini.
Predsednik, dr Predrag Balašević
