Na hiljade žena u Srbiji svakodnevno obavlja kućne poslove bez adekvatne novčane nadoknade, često i bez zdravstvenog osiguranja. Ovaj društveni problem postaje još izraženiji s obzirom na činjenicu da se neplaćeni kućni rad često ne uzima u obzir u širem ekonomskom kontekstu. No, kako bi se suprotstavila ovom izazovu, Srbija je napravila još jedan korak ka većoj rodnoj ravnopravnosti – objavila je pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada.
Ovaj pravilnik, koji stupa na snagu 16. marta 2024. godine, predstavlja deo sveobuhvatnog pristupa koji je započet usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2021. godine. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog aktivno je radilo na uspostavljanju ovog pravilnika kako bi se priznala i valorizovala uloga žena u kućnim poslovima.
Osim što je Srbija postala prva zemlja koja je donela pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada, već je u prethodnim godinama preduzela značajne korake ka unapređenju rodne ravnopravnosti. Zakon o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine bio je prvi značajan korak, a u 2022. godini usvojeni su i pravilnici o vođenju evidencije i izveštavanju o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, kao i o izradi i sprovođenju Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti.
Pravilnik o metodologiji za obračun neplaćenog kućnog rada propisuje detaljnu metodologiju za obračun vrednosti i učešća neplaćenog kućnog rada u bruto domaćem proizvodu. Osnova za ovaj obračun je Istraživanje o korišćenju vremena, koje sprovodi proizvođač zvanične statistike, u skladu sa metodologijom propisanom od strane Evrostat-a.
Vrednost neplaćenog kućnog rada određuje se kao proizvod ukupnog godišnjeg broja časova neplaćenog kućnog rada i minimalne cene rada po času, iskazane u neto iznosu. Ovi podaci obezbeđuju transparentnost i preciznost u određivanju vrednosti neplaćenog kućnog rada, čime se pridonošenje domaćinstva i briga o porodici priznaju kao deo ekonomske vrednosti.
Ovaj pravilnik označava značajan korak napred u priznavanju važnosti neplaćenog kućnog rada, ne samo kao društvenog, već i ekonomskog doprinosa. Srbija, pokazavši liderstvo u ovom domenu, postavlja se kao primer u unapređenju rodne ravnopravnosti i pravednosti u društvu.
