Sunčani i topli dani koji su nas obasjali ovog proleća doneli su sa sobom brži rast biljaka i ranije buđenje pčelinjih društava. Međutim, dok se priroda veseli ranijem cvetanju, iskusni pčelari se suočavaju s brigom da bi izuzetno rano cvetanje bagrema moglo ozbiljno poremetiti sezonske paše.
Srđan Stanojević, pčelar iz okoline Aleksinca s dvadeset godina iskustva, izražava svoju zabrinutost povodom najavljenog zahlađenja. „Nisam optimista što se tiče bagremove paše. Dan je još kratak, što će samo po sebi smanjiti prinos, a tu je i prevelika nežnost biljaka usled prebrzog rasta zbog visokih temperatura. Trenutno strepim zbog najavljenog zahlađenja„, navodi Stanojević.
Njegova briga deli se među kolegama širom Srbije. Strah od mogućih negativnih posledica blage zime i kasnih mrazeva lebdi nad pčelarima, jer takvi uslovi mogu ozbiljno narušiti razvoj vegetacije i pašu.
Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, ističe: „Ni pčele, ni pčelari ne vole blage zime poput ove koje smo imali. U takvim godinama vegetacija kreće rano i postaje podložnija mrazevima.“ On dodaje da praćenjem razvoja bagrema na različitim lokalitetima može biti utvrđeno da li je došlo do izmrzavanja, što je ključno za predviđanje prinosa meda.
Osim izmrzavanja bagrema, pčelare brine i suša koja može poremetiti medenje biljaka. „Veoma je važno iskoristiti svaki medonosni dan tamo gde u datom trenutku bagrem bude najbolje medio„, savetuje Stanojević.
Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine, izražava nadu da su minusi iza nas i da temperature neće pasti ispod nule, ali ističe da je ovo „ludo vreme“ za pčelare. „Verujem da eventualne niže temperature neće naškoditi pčelama, ali ne mogu da garantujem. Za 40 godina pčelarenja, nikada ovakvo proleće nisam imao„, kaže Čolak.
Nakon bagremove paše, pčelari moraju osigurati da pčele ne ostanu gladne. „Mislim da će između bagremove i suncokretove paše razmak biti oko dva meseca. To može da se odrazi na glad, a glad nikome nikada ništa dobro nije donela, pa tako ne može ni pčelama„, upozorava Čolak.
Ukoliko se strahovi pčelara ostvare, ovo bi bila još jedna teška godina u proizvodnji bagremovog meda. Prošla sezona pamti se po podbačaju ove paše za većinu pčelara, a stručnjaci savetuju korišćenje tehnologije poput tzv. SMS vaga za praćenje i optimizaciju pčelarskih aktivnosti.
