Bor, 10. maj – Srbija Ziđin Koper preuzela je na sebe obavezu da rekultiviše pola veka staro odlagalište raskrivke nekadašnjeg Borskog površinskog kopa, gde se rudarilo punih 70 godina. Rudarilo i za okolinu malo brinulo. Milioni tona jalovine, a statistika kaže da je od 1923. do 1993. godine otkopano preko 170 miliona tona, deponovani su u to vreme, čini se, bez posebnog plana i to uglavnom po obodu grada. Kada i kako su ta “brda” jalovog materijala koja su “nicala” oko Bora dobila naziv “Visoki planiri”, istoričari ne pamte. Ne pamti se ni to da je neko u poslednjih 50 godina pokazao dobru volju da Bor rastereti tog bremena. Da ga i ekološki i estetski dovede u red. Ni prilikom dolaska kineskog strateškog partnera se na to nije mislilo. Da jeste, u investicionom ili delu ugovora koji se odnosi na ekologiju, našla bi se bar preporuka za sanaciju istorijskog nasleđa.
– Srbija Ziđin Koper je u poduhvat rekultivacije „Visokih planira“ ušla iako taj posao nije bio sastavni deo Ugovora o strateškom partnerstvu sa Vladom Srbije, pošto je reč o parcelama koje su istorijsko nasleđe nekadašnjeg RTB-a. Sa borskim Institutom za rudarstvo i metalurgiju, koji je nosilac prava nad ovom nepreglednom parcelom u vlasništvu države Srbije, potpisali smo sporazum o ozelenjavanju „Visokih planira“, jer smatram da Srbija Ziđin Koper, kao borsko preduzeće, treba da preuzme obaveze koje može da reši. Zato smo se i prihvatili tog posla i dosad rekultivisali preko 355 hiljada kvadrata degradirane rudarske površine. Kompletan posao biće završen iduće godine, a plan je da izgradimo i šumu prijateljstva. Postoji ideja da na tom mestu piše „Šuma srpsko-kineskog prijateljstva“ ili „Ja volim Bor“, što je jednostavnije i lepše – kaže generalni direktor Srbija Ziđin Koper Ću Guodžu.
Rekultivacijom će biti obuhvaćeno oko 600 hiljada kvadrata degradirane površine, a „šuma prijateljstva“ i to borova uveliko niče. Samo u aprilu posađeno je 25 hiljada sadnica crnog bora i pre toga posejana trava. Ovaj četinar, iako je imenjak grada čiju će okolinu krasiti, odabran je ipak zbog svojih karakteristika. Odlikuju ga jak koren i visoka otpornost, brzo raste i regeneriše se. Borove šume su, kažu, veliki „proizvođači“ kiseonika, a imaju sposobnost i da upiju ugljen-dioksid iz atmosfere, pa doprinose smanjenju efekta staklene bašte i amortizuju klimatske promene.
G. Tončev Vasilić
