Bor, 16. oktobar – Koliko god da je kineska kompanija Ziđin većinski vlasnik rudarsko-topioničarskog basena Bor, deo njegovog vlasništva je i u rukama države Srbije koja će, takođe, imati koristi od vesti da je nemalo skočila vrednost akcija Ziđina na berzi, ocena je sagovornika Sputnjika.
Ono što je u toj vesti značajno je razlog rasta vrednosti akcija, koji je, prema pisanju Market voča, na Honkonškoj berzi iznosio 8,2 posto. Glavni je činjenica da će kineska kompanija do kraja godine otvoriti novi rudnik bakra Čukaru Peki, za čiju je eksploataciju dobila dozvolu države Srbije. Njegova eksploatacija će Srbiju koja je sada peti proizvođač bakra u Evropi pozicionirati na drugo mesto, odmah iza Poljske.
Od početka prošle godine, kada je porasla na 9.000 dolara po toni, cena bakra je nastavila da raste jer su globalne zalihe prilično presušile. Investicona banka „Goldman Saks“ smatra da u poslenjem kvartalu ove godine treba očekivati značajne nestašice tog metala. Otuda i njena ocena da eksploatacija rudnika Čukaru Peki dolazi u trenutku kada cena bakra na svetskim tržištima raste i do kraja godine bi mogla da dostigne 10.500 dolara po toni.
Na korist Ziđinu, ali i Srbiji
Posledica toga je, svakako, i rast vrednosti akcija Ziđina. Nesporno je da će ovakav razvoj događaja biti od koristi po kinesku kompaniju koja je najveći izvoznik Srbije, sa dvogodišnjim prihodom od 1,7 milijardi evra.
Za osam meseci ove godine izvoz je bio vredan 556,1 miliona evra, što je najbolji izvozni rezultrat u Srbiji.
Savetnik u Udruženju za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije, Miroslav Ignjatović zato smatra da će novo poskupljenje bakra samo ići na korist Ziđina, u čijem je vlasništvu 63 odsto nekadašnjeg RTB Bor, ali isto tako i Srbije.
I Srbija je vlasnik
„Mi imamo 37 posto vlasništva nad rudarsko-topioničarskim kombinatom tako da i nama odgovara skakanje cene katodnog bakra na svetskom tržištu. Samim povećanjem proizvodnje bakra, eksploatacijom novog rudnika Čukaru Peki, doći će do većeg priliva na osnovu rudne rente“, objašnjava Ignjatović za Sputnjik.
On napominje da je realno očekivati da na proleće krene i eksploatacija bakra u rudniku Čukaru Peki. Projektovana je godišnja proizvodnja od 3,3 miliona tona rude bakra i zlata, a eksploatacione rezerve iznose 36.990.000 tona rude.
Pritom je u prvoj polovini godine 12 odsto uvećana proizvodnja iz postojećih kapaciteta, a kako je najavio Bendžamin Đao, glavni inženjer kompanije Ziđin, očekivanja su da na kraju 2021. proizvodnja bude veća 38 odsto.
Tražnja za bakrom
Treba iskoristiti trenutak kada svet traži bakar. Ignjatović ne sumnja da će to biti trend i narednih godina.
„Zalihe u svetu nisu velike i one će, kako vreme bude odmiacalo biti i manje. Nakon što prođe ova svetska kriza koja je delom prouzrokovana pandemijom kovida, a drugim delom i zbog nedostatka energenata, doći će do razvoja industrijske proizvodnje, a to će usloviti veću potražnju bakra i pitanje je koliko će rezerve da zadovolje industrijsku proizvodnju“, ističe naš sagovornik.
Zato on smatra da za cenu bakra ne treba da brinemo ni Ziđin, ni mi jer zbog oporavka privrede i potražnje za bakrom ona sigurno neće padati.
Siguran posao
A to će za Srbiju značiti i siguran posao, ne samo za 5.700 zaposlenih koji u proseku mesečno zarađuju po 98.700 dinara, što je 50 odsto više od republičkog proseka. Ovaranje novog rudnika Čukaru Peki usloviće da okolna prateća industrija poveća zaposlenost.
Da se „Serbia Zijin Copper“ na tome neće zaustaviti potvrdio je generalni direktor te kompanije Jian Ximing najavivši da će ukupne investicije premašiti one na koje se kineska kompanija obavezala Ugovorom o strateškom partnerstvu sa Srbijom. Njime je bilo precizirano da u narednih šest godina u zajedničku kompaniju Kinezi investiraju 1,26 milijardi dolara, a one će, po rečima Himinga, dostići 1,9 milijardi.
Ignjatović ukazuje i na to da su ovakve okolnosti pogodne za investiranje u proizvodnju proizvoda sa većom finalizacijom zasnovanih na bakru. Valjaonica u Sevojnu, kako podseća, pravi polufabrikate i mi nemamo prateću industriju koja bi koristeći bakar kao sirovinu, koji je izuzetan provodnik, pravila takve proizvode. Sada su oni posebno traženi u proizvodnji električnih automobila, a cena bakra bi uslovila i veće cene proizvoda prerađivačke industrije, objašnjava savetnik u PKS.
Menjamo imidž
I po oceni profesora ekonomike industrije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Ljubodraga Savića, nema nikakve dileme da sve ove vesti vezane za Ziđin ohrabruju i kinesku kompaniju, ali i Srbiju.
Koliki god deo kolača da dobijemo zbog uspeha Ziđina to je značajno za nas, kaže on za Sputnjik.
„Ovo je dobra vest i što se tiče opšteg imidža, ali je veoma važno i za buduće investitore u Srbiji. Njima takođe šalje dobru poruku da je država Srbija ispunila sve svoje obaveze, da Ziđin posluje bez nekih naročitih problema, da ostvaruje dobre rezultate. Nekom ko razmišlja o Srbiji kao investivcionoj destinaciji svakako šalje dobru poruku da se, ako ima dilemu, lakše opredeli“, ocenio je Savić.
Izvor: Sputnik Srbija
