Bor, 23. oktobar – Baš ovih dana kada je u Boru otvoren novi rudnik zlata i bakra “Čukaru Peki”, kada se desio i taj istorijski događaj, kineski partner, Ziđin, zatvara i deo poglavlja starog RTB-a – u utorak, 26. oktobra, u 17 sati, srušiće se jedan od simbola borskog i srpskog rudarstva i metalurgije, grada Bora – manji topionički dimanjak visok 98 metara. Nažalost, neće ostati u muzejskom ambijentu, tamo gde je od 1961. godone sagrađen vredim rukama crnotravskih zidara, biće sravnjen sa crnom zemljom i od tog trenutka započeće nova era borskog i srpskog bakarnog i zlatnog rudarstva pod komandom i kapom moćne kineske kompanije Ziđin. I to je današnja neminovnost, to je novo doba od kojeg ne može da se pobegne, jedino može da se gleda u “bolju budućnost”, kako je rečeno i na jučerašnjem otvaranju rudnika “Čukaru Peki”. Nije juče spomenut glavni element vezan i za dimnjke – ekološki momenat koji više od jednog veka muči ovaj narod i ceo kraj. Ukoliko se nastavi ovako dobro poslovanje sa izvanrednom proizvodnjom, podićiće se za dve do tri godine novi, savremeni i posve drugačiji “dimnjaci” i Bor će prodisati, desiće se čistije nebo i zdraviji vazduh. To su očekivanja, nade i zebnja.
– To je moguće ukoliko država i Ziđin reše odmah da krenu u poduhvat gradnje nove topionice, glavnog zagađivača, jer danas je cena bakra astronomska i para je sve više. Taj problem treba sada, kad je vreme, otklanjati, bilo kakvom čekanju nema mesta – rekli su naši ekonomski eksperti pre neki dan.
Nego, 26. novembra 2015. Gorica Vasilić Tončev napisala je u listu “Kolektiv” divan tekst s naslovom “Svi borski dimanjaci” – simboli metalurgije”. Oni su i više od toga, oni su i u zaštitnom znaku grada Bora, u našim mislima i uspomenama, u životima generacija trudbenika i graditelja “garavog grada”. Iskusna novinarka je podsetila…
– Kroz taj dimanjak, sagrađen 1961. godine od cigala, izlazili su neprečišćeni gasovi iz plamenih peći. Drugi dimanjak je sagrađen 1971. i visok je 150 metara. Izgradili su ga majstori iz Zenice od betona i čelika. Postoje još četiri mala dimanjaka…
– Rumunski zemljotres 1977. delom je urušio 98 – metarski “čunak”, pa su Crnotravci stavili betonske prstenove i nekako ga sačuvali. Hrabri momci, vešti u ekstremnim sportovima, Zvonko Trifunović i Robert Mišić, pre šest, sedam godina, popeli su se na najveće dimnjake i stavili crvene treptuće svetiljke. Bilo je još željnih da sa tih visina bace pogled na Bor i okolinu.
U utorak, u 17 sati, prema projektu Rudarsko – metalurškog fakulteta iz Beograda, nestaće prvi borski, muzejski dimanjak, započeće uskoro, na istom mestu, gradnja nove, ogromne i savremene topionice bakra. Bez visokih dimnjaka. Nadajmo se najboljem – i bez zatrovanih gasova. Da se ta vredna investicija od 220 miliona evra gradi negde podalje, bilo bi još sigurnije i mirnije, lepše i bez straha. Dočekala bi se i ta, kako juče reče predsednik Vučić, “bolja budućnost za istočnu Srbiju”. Ovako, ruku na srce, ostaje skrivena žal za muzejskim dimnjakom, i tim burnim vremenima udarništva i rekordnih učinaka samo našeg RTB-a.
