Bor, 16. avgust – Još dva dana je preostalo do jubilarne 30. manifestacije „Dani Brestovačke banje“ ili „Brestovačka banja 2024“, svejedno je – program je svih tih godina gotovo isti što i čini ovaj gradski projekat jedinstvenim i bogatim. Od vrhunskih umetnika do domaćeg folklora i „zlatnih ruku“ ovog kraja, Preobraženjske vatre do izložbi rukotvorina i starih zanata, domaćih kulinarskih specijaliteta, sve je glavni organizator – Centar za kulturu, lepo i znalački isplanirao. Ni najmanje ne treba sumnjati u uspešnost celodnevne manifestacije. Biće i organizovanog prevoza, posete Lazarevoj pećini, zabave i provoda. Biće, kao i uvek, naroda „ko lista u gori“.
Preostaje da se ponešto i zapitamo i uputimo predlog gradskim vlastima u Boru ali i onima iznad njih. Zašto banju sa dvorcima (dvorac Karađorđevića i konak Obrenovića), dvorsku, jednu od najstarijih i najlekovitijih u Srbiji prepuštamo samo toj jednoj u godini manifestaciji, zašto od nekada ugledne i posećene banje ne napravimo mesto od ugleda i izgleda za celu zemlju. Banja raspolaže prirodnim potencijalima, pročula se, potrebna je i narodu i vlastima. U vreme kad se sve manje oslanjamo na Borsko jezero i Crni vrh, do ne tako davnih turističkih uzdanica ovog kraja, zašto Brestovačkoj banji ne poklonimo više pažnje. Grad Bor danas ima zavidan budžet za naše prilike, pare se troše, a ne vidi se da je grad sa okolinom procvetao, da napreduje i raste. Jeste, bolje je u nekim segmentima nego ranije, ali je neophodno više da se učini za prvi industrijski (rudarski) centar Srbije.
Zamislimo samo kad bi svakodnevno odlazili do tako bliže i bliske banje, kad bi u njoj pronalazili i trenutke odmora, opuštanja, zdravlja, rekreacije, zabave. Premestimo negde u blizinu banje Zoološki vrt (nekad je tamo u parku iznad Doma odmora bio mali, simpatični zoovrt), izgradimo zatvoreni bazen, zatvorene sportske terene ili balon salu, izmestimo supermarkete (a ne da nam se „motaju“ po centru grada), obnovimo najveći i najlepši evropski banjski park sa 49 hektara, napravimo od hotela „Izletnik“ smeštajni objekat prve klase… Ima puno ideja i mogućnosti, ima i para, ima… Postoje i evropski fondovi za koje samo treba konkurisati. Ko ne bi investirao u takav jedan projekat!
Ako su mogli naši kneževi i kraljevi da vole, cene i rado dolaze u Brestovačku banju, može valjda i ostali svet. I da imamo nešto za ponos, nešto što drugi nemaju, niti mogu da poseduju. Ovako pare odlaze, bije se bitka za strane supermarkete, pokušava se od rudarske sredine, uz topionicu i rudničke kopove i jalovišta, da napravi navodno „velika varoš“, što je nemoguće. Rudnik će ostati tu gde jeste. Banja na dohvat ruku je i ničija i svačija, ko zna koliko se gazdi tu ušuškalo i niko ne pokušava da se ozbiljnije i opsežnije pozabavi sudbinom carskog mesta.
A ova nedeljna manifestacija pokazaće nezaborav za prohujalnim vremenom. Budućnost je pred nama, posvetimo bar delić naših ambicija lepoti i značaju vekovnog banjskog mesta na istoku Srbije. Jer, jedna je (dvorska) Brestovačka banja.
(Na fotografijama su detalji sa „Dana Brestovačke banje“ 2018. i kasnijih godina. Snimili: B. Filipović, M. Andrejić)