Od otkrića jadarita, minerala koji sadrži litijum i bor, do najave potencijalnog otvaranja rudnika za njegovu eksploataciju u zapadnoj Srbiji prošlo je više od dvadeset godina.
„Za rudnike metala potrebno je deset do dvadeset i više godina od otkrića potencijalno komercijalnog ležišta do njegovog otvaranja“, govori profesor Vladimir Simić sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.
U Srbiji se kopalo i mnogo pre otkrića jadarita.
Bakar, olovo, cink, zlato, srebro i drugi metali eksploatišu se na površinskim i podzemnim kopovima na više lokacija u zemlji, dok su mnogi rudnici zatvoreni ili napušteni.
Postoji više aktivnih rudnika od Bora i Majdanpeka na istoku, do Velikog Majdana na zapadu, i dalje na jugu do novog kopa Podvirova kod Bosilegrada.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike za BBC na srpskom navode da se „metalične mineralne sirovine“, odnosno rude metala, kopaju na 11 eksploatacionih polja.
Ona obuhvataju prostor na kome su rezerve mineralnih sirovina i prostor za smeštaj jalovišta, izgradnju rudarskih i drugih objekata.
Trenutno se rudarske aktivnosti sprovode na 305 od ukupno odobrenih 549 eksploatacionih polja.
Najviše aktivnih otpada na nemetale, poput mermera, peska, krečnjaka i drugih, i energetske mineralnih sirovina – uglja, nafte i gasa.
Ukupne potvrđene rezerve rude bakra sa pratiocima zlatom i srebrom iznose više od milijarde tone, a litijuma i bora 158 miliona tona, kažu iz Ministarstva.
Aktivni rudnici
Rudarenjem na prostoru današnje Srbije bavili su se još Kelti, Iliri i Rimljani eksploatišući zlato, srebro, bakar i olovo.
Jedno od najpoznatijih rudarskih mesta srednjovekovne Srbije bilo je Novo Brdo na Kosovu, gde su radili i živeli nemački rudari Sasi kopajući, između ostalog, i srebro.
Početkom 20. veka otvaraju se novi rudnici od kojih neki i danas rade, poput Bora, dok je većina „detaljno istraživana i otvorena“, posle Drugog svetskog rata, kaže profesor Simić.
Vlasnička struktura rudnika metala se menjala.
U Kraljevini Jugoslaviji, rudnici su mahom bili u vlasništvu stranih koncesija, poput Trepče (Britanci) i Bora (Francuzi), posle Drugog svetskog rata, u socijalizmu su nacionalizovani, dok su danas uglavnom ponovo u privatnom vlasništvu.
Bor, Veliki Krivelj, Cerovo i Majdanpek
Kineska kompanija Ziđin je u decembru 2018. postala vlasnik 63 odsto Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor u čijem sastavu je više rudnika.
Danas u sklopu Rudnika bakra Bor posluju dva rudnika sa površinskom eksploatacijom – ležišta Veliki Krivelj i Cerovo, kao i rudnik Jama sa podzemnom.
Delovi ovog ogranka su i dva pogona za pripremu mineralnih sirovina – flotacije u Boru i susednom selu Krivelju, kojom se odvajaju korisni sastojci mineralnih sirovina.
Ziđin upravlja i Rudnikom bakra Majdanpek u čijem sastavu su površinski kopovi Južni i Severni revir, kao i flotacija.
Oktobra 2021. otvoren je novi rudnik Čukaru Peki, takođe u vlasništvu kineske kompanije, čije su rezerve bakra procenjene na 1,28 miliona tona i 81 tonu zlata.
Veliki Majdan, Podvirovi i Rudnik
Međunarodni rudarski konglomerat Mineko sa sedištem u Londonu vlasnik je tri rudnika u Srbiji.
Veliki Majdan nalazi se blizini Ljubovije na zapadu zemlje gde se godišnje preradi 50.000 tona olova i cinka.
Prodat je krajem septembra 2006. za 31,6 miliona dinara, a u njemu danas radi skoro 300 ljudi.
Na planini Rudnik, u blizini Gornjeg Milanovca, nalazi se istoimeno ležište koje čini više od 90 zasebnih rudnih tela u okviru 4,4 kvadratnih kilometara koliko je dozvoljeno za eksploataciju.
Prema podacima Mineka, koji je putem ćerke firme od 2012. u stoprocentnom vlasništvu rudnika, u njemu radi oko 450 ljudi i godišnje prerade 240.000 tona polimetalnih sulfidnih ruda za proizvodnju koncentrata olova, cinka i bakra.
Ove rude se eksploatišu i u skoro otvorenim Podvirovima kod Karamanica, u opštini Bosilegrad, nedaleko od bugarske i makedonske granice, a procenjene rezerve su više od dva miliona tona.
Lece
Rudnik olova i cinka Lece kod Medveđe, na jugu Srbije, u kome se kao prateće sirovine iskopavaju i zlato i srebro, od 2008. je u privatnom je vlasništvu šabačke firme Farmakom M.B.
Dve godine kasnije, njen vlasnik Miroslav Bogićević izjavio je da su „hemijske analize olovnog koncentrata iz rudnika Lece pokazale da je to, u stvari, najveći rudnik zlata u Evropi“.
Ova kompanija je 2017. otišla u stečaj pa je u julu ove godine proglašena njena prodaja za upola manju cenu od procenjene vrednosti – nešto više od osam milijardi dinara.
Prodaja rudnika, zakazana za 26. avgust, pomerena je nekoliko dana pre licitacije.
Grot
Na jugu Srbije, kod sela Kriva Feja, nalazi još jedan aktivni rudnik Grot, u kome se eksploatišu olovo i cink.
Zahvata teritoriju Vranja i Bosilegrada i ima nekoliko ležišta, između ostalog i Blagodat sa više revira.
Aplikacija na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike, između ostalog, prikazuje oblasti gde se obavljaju istraživanja metaličnih mineralnih sirovina, kao i njihova iskopavanja.
Pretragom se dolazi do liste sa više od 30 ležišta, od čega su neka i na Kosovu.
Među njima su ležišta gvožđa Majdani (Krupanj), olova i cinka Rajićeva gora na Kopaoniku (Brus), antimona Dolić (Krupanj), Vinogradi-Rujevac (Ljubovija), Brasina (Mali Zvornik) i drugi.
Šta se dešava kad se rudnik napusti?
Napušteni i zatvoreni rudnici metala postoje širom zemlje i mahom su u njima eksploatisani antimon, gvožđe i olovo i cink.
„Svi su imali relativno male rezerve, možda značajne za to doba, ali u današnjim okvirima su one male“, objašnjava profesor Vladimir Simić.
Zbog iscrpljenosti rezervi su, kaže, uglavnom i zatvoreni, a kao primer navodi napušteni rudnik olova i cinka Crveni breg na beogradskoj planini Avali, gde se „sada studenti obučavaju za rad u podzemnoj eksploataciji“.
Rudnik je otvorila grupa bogatih Srba 1886/1887, a zatvoren je 1953. godine.
Na Avali se nalazi još jedan napušteni rudnik – Šuplja stena, gde se eksploatisala živa, jedini tečni metal.
Pušten je u rad 1968, a četiri godine kasnije zatvoren.
Rudnik antimona Zajača i Stolice u selu Kostajnik kod Krupnja, gvožđa Rudna Glava i Crnajka kod Majdanpeka, rudnik uranijuma Gabrovnica kod Knjaževca i rudnik molibdena Mačkatica kod Surdulice, samo su još neki od zatvorenih ili napuštenih rudnika u Srbiji.
U katastru rudarskog otpada u Srbiji status napuštenog imaju još i ležišta Ravnaja (Krupanj), Bobija (Ljubovija), Brodica (Kučevo), Crni vrh (Majdanpek), Ruplje (Crna Trava), Suvo Rudište (Brus), Korlaće i Rudnica (Raška) i drugi.
Na osnovu projektne dokumentacije, nosilac eksploatacije je dužan da rekultiviše zemljište, navode iz Ministarstva rudarstva i energetike, koje radi na „analizi lokacija za koje je potrebno izvršiti sanaciju i rekultivaciju“.
Profesor Simić kaže da ideje za ponovno otvaranje pojedinih napuštenih rudnika postoje, „naročito ako su potencijalni za otkrivanje kritičnih mineralnih sirovina, ali to traži dosta velika geološka istraživanja“.
„Poslednjih dvadesetak godina sav rizik istraživanja i potencijalnog otvaranja rudnika pada na račun investitora iz privatnih kompanija, dok država ne ulaže sredstva“, naglašava geolog.
Otkud Srbiji rude
Bogata geološka istorija ovog podneblja pogodovala je stvaranju šarolikog mineralnog mozaika Srbije i nastanku brojnih rudnih ležišta.
Jedan od glavnih uslova bila je snažna vulkanska aktivnost koja je ove krajeve zadesila u nekoliko navrata pre više stotina i desetina miliona godina.
Tako su stvorene izdašne rudonosne zone u centralnoj Srbiji, kao i na zapadu i severozapadu i istoku i jugoistoku zemlje, gde su danas rudnici metala.
Metali se obično dele na crne i obojene, unutar kojih postoje teški (bakar, olovo, cink) i laki (aluminijum, magnezijum), kao i plemeniti – zlato, srebro i platina.
Ruda gvožđa pripada crnim metalima i ona se koristi u metalurgiji za proizvodnju, između ostalog, njegove legure – čelika.
Ekologija, zdravlje i bezbednost
Zagađenje vazduha, zemljišta, površinskih i podzemnih voda, koji mogu biti pogubni za biljke, životinje i čoveka, jesu negativni uticaji rudnika na životnu sredinu.
Građani Bora godinama se žale na kvalitet vazduha, a jedan od najdrastičnijih primera je upravo u ovo gradu – zagađenje Borske reke.
Kolokvijalno je nazivana mrtvom, a izvor zagađenosti su, između ostalog, „aktivni i neaktivni rudarski radovi, flotacijska jalovišta i odlagališta“, navodi se u naučnom radu Uticaj zagađenih otpadnih voda na kvalitet Borske reke i okolnih podzemnih voda iz 2014.
Početkom avgusta, voda Borske reke se razbistrila i ostavila meštane okolnih sela u čudu.
Do zagađenja vode i zemljišta došlo je i pre 10 godina, kada se usled pucanja brane, kao posledica velikih majskih poplava, toksična jalovina izlila iz odlagališta prerađene rude antimona u rudniku Stolice kod Krupnja.
Nesreće u rudnicima sa fatalnim ishodom po radnike takođe nisu nepoznanica.
Samo u februaru ove godine jedan rudar je izgubio život u Velikom Majdanu, navodno prilikom transporta rude, dok je u avgustu u rudniku Lece poginuo radnik kada se, prema nezvaničnim informacijama, na njega obrušila zemlja.
Rudarska nesreća nije zaobišla ni Grot gde je početkom septembra jedan rudar tragično nastradao tako što je upao u jamu, a telo je pronađeno posle par dana.
Kakve koristi Srbija ima od rudnika
Geolog Vladimir Simić kaže da država i društvo imaju „direktne i indirektne koristi od industrije mineralnih sirovina“.
„Počev od naknade za korišćenje koja za metale iznosi pet odsto od cene metala ili koncentrata (zavisi da li se u Srbiji proizvodi metal ili samo koncentrat), zatim direktno od poreza i doprinosa na plate.
„I nešto što se često zanemari, a to je da na jednog direktno zaposlenog radnika u rudniku ide još pet u pratećim delatnostima“, dodaje Simić.
Državi je 2023. „na ime naknada za korišćenje javnih dobara, odnosno po osnovu naknade za korišćenje resursa i rezervi mineralnih sirovina i naknade za primenjena geološka istraživanja“, uplaćeno je ukupno 16.865.336.732 dinara (više od 144 miliona evra).
„Što predstavlja rast od 12,58 odsto u odnosu na 2022″, navode iz Ministarstva rudarstva i energetike.
BBC na Srpskom
