U timočkim selima i danas jedan broj domaćinstava čuva stare, odavno neupotrebljene bunare u blizini okućnica ili u obžnjim njivama. Verno su služili generacijama za zalivanje bašta, pogotovu u sušnim, letnjim danima. Uvek su, kao po pravilu, imali dovoljno vode.
Kompani su na mestima gde izdašnost izvora gotovo nikad nije omanula. Ni u najvećim sušama nisu presušili, uvek je bilo sveže vode i za povratnjake i za stoku.
Danas se sa starenjem sela i odlaskom mladih zaboravlja na bunarsku vodu iz obližnjenje bašte. Stigli su vodovodi, novo je doba.
A oni, stari i skrajnuti, usamljeni i napušteni, odolevaju ( što pokazuje i naša fotografija) zubu vremena.
