PočetnaVestiDruštvoNE UMEMO DA ČUVAMO NI REKE, NI VAZDUH, NI DRVEĆE

NE UMEMO DA ČUVAMO NI REKE, NI VAZDUH, NI DRVEĆE

U poslednjem dodatku “Novosti” Kultura (godinama izlazi svakog četvtka) objavljeno je više zanimljivih, kvalitetnih tekstova. Neke “sitnice” možda će pobuditi i širu pažnju. I jedan telefonski poziv bio je vredan, ili nam se to samo čini.

Mi ne umemo da čuvamo ni reke, ni vazduh, ni drveće. Ne umemo da čuvamo ono što je važno za naš opstanak… Vrlo svesno, iz nekih materijalnih interesa, trujemo se i uništavamo.(Akademik Ljubomir Simović u intervjuu s naslovom “Apokalipsa je zinula na nas sa svih strana”).

U Čikagu sam bolje nego igde shvatio Ameriku. Ta mešavina, u isti mah modernog i naprednog, i nečeg provincijskog, naš je nacionalni specijalitet. Dodajte tome i shvatanje da naš prosperitet umnogome zavisi od jeftine radne snage. Zbog toga su u Čikagu emigranti i crnci vrveli kao u košnici.

(Čarls Simić, članak “Zastrašujući raj).

Jezik je pored religije, tradicije i običaja, suštinsko obeležje nacionalnog kulturnog identiteta… U nacionalnom jeziku se oblikuju osobenosti života i stvarnosti…

(Zoran Avramović, tekst “Srbi protiv rečnika svog jezika”).

Aforizam Radivoja Dangubića: – Vlast je spremna da diže spomenike i svojim političkim protivnicima. Važno je samo da su pokojni!

– Dobrica Ćosić? Negovao je svoje osećanje odgovornosti i prema knjižavnosti, i prema Jugoslaviji,  i prema istoriji, i prema sopstvenom narodu, bez obzira na ličnu cenu koju je plaćao. (Članak s naslovom “Epopeja o zanosima i udesu srpskog čoveka” – D. Bogutović – A Kralj).

Ćosić je prvi srpski pisac koji je napravio i umetnički relevantan zahvat u političku istoriju Srba , tvrdi Duško Babić.

“Znam sve šta bih volela…  

 

                                                Da vidim ono selo

                                                Od svega nekoliko kuća

                                                na istoku Srbije

                                    Gde se reka Nera uliva u Dunav

                                                I gde je Dunav najširi…

(Matija Bećković, iz knjige “Onamo namo, Portreti i pesme”).

“Heroine Velikog rata”, prema piscu Mileni Kovačević, jesu: Sofija Jovanović, Milunka Savić, Živana Terzić, Darinka Grujić, Mara Petrović, Flora Sends, Vasilija Vukotić. Možda bi knjiga bila potpunija da se u toj zbirci našla i čuvena slikarka, Nadežda Petrović.

Danas, sem čitanja, stiže i telefonski poziv lekara u penziji, ortopeda, dr Slobodana Kitanovića. On kaže: – Bio sam u Domu zdravlja u Boru. Video sam opštu pometnju. Učinilo mi se da su tu svi zbog kovid kontrole. Mnogo se čeka, gužva, haos. Voleo bih da se ovo moje zapažanje nađe negde u javnim glasilima…

Serbian SR English EN Chinese (Simplified) ZH-CN Romanian RO German DE