I jučerašnji nastavak sednice gradske skupštine u Boru pokazao je da širenje rudarske eksploatacije ne može ostati bez posledica i nesporazuma širih razmera. Vlast, i lokalna i republička, smatraju da je RTB Bor morao da se prodajom spašava i da je pronađen najbolji strateški partner, opozicija i dobar deo građana nisu sigurnu u takva opredeljenja. Tim pre, jer je RTB prodat u najužem državnom krugu, radnike ni građane niko ništa nije pitao. Ni danas se ne zna komletan kupoprodajni ugovor. Niko nije ni sanjao o preseljenju na nekakav krajolik sela Šarbanovac nazvan „Trujkanov potok“, niti je, recimo, verovao da će kineska kompanija zbrisati sa zemlje do neba hvaljenu novu „najmoderniju topionicu bakra“ u koju je država bacila zvaničnih 350 miliona dolara. Mnogi veruju da je taj propali projekat koštao i znatno više para. Malo kome je padalo na um da će i pojedina naselja, poput Krivelja, Oštrelja, Slatine, ili delovi još nekih sela, pa i grada, doživeti zlu sudbinu. Nestaće u celini ili u delovima, sve zavisi od daljih prohteva i interesa i države i strane kompanije.
Da je država blagovremeno reagovala na urušavanje Basena Bor i da je nesposobne rukovodeće kadrove sklonila za sva vremena, bilo bi drugačije. I da je narod bio upoznat sa uslovima prodaje, bilo bi i lakše i poštenije. Danas je tako kako jeste.
Bor je rudnik, nije ni poljoprivreda niti bilo šta drugo. Ovo zapažanje čulo se na pomenutoj sednici i tu nema dileme, oko toga nije bilo diskusije. Samo se zaboravilo na istinu da je, još u ovom danu, izuzetno važno da narod u području rudarenja i šire mora da zna gde su granice rudnika i koja i kakva ih budućnost čeka. Mnogi su napustili Krivelj, u Oštrelju gotovo svi, Slatina se prazni, slično je i sa Metovnicom, Brestovcem, Bučjem, pa i Donjom Belom Rekom. Neko će se preseliti u novo naselje „Trujkanov potok“, neko u grad Bor, većina je kupila nekretnine širom Srbije i traži egzistenciju izvan mesta rođenja. Spomenuto je da je između dva poslednja popisa Bor napustilo 7000 građana, uglavnom mladih i školovanih. Taj rast se ubrzano nastavlja.
Šta, onda, učiniti danas i ovde?
Rudarenje će se neminovno nastaviti, još žešće, još beskompromisnije. Bor nema bolju i sigurniju perspektivu. Ne može se „i jare i pare“, i zato – najhitnije treba trasparentnije razgovarati sa narodom, sačiniti projekte poput nekadašnjeg industrijskog „Sedmog kilometra“, postaviti granice rudokopova, najozbiljnije planirati dalji razvoj grada i okoline.
Ukoliko se ostane jedino na kopanju, biće novih izgubljenih Krivelja i Oštrelja, gradskog Severa i ko zna čega sve neveselog. Jer, ne mogu se i ne smeju u minut do 12 planirati nekakvi „potoci“, pa smišljati revizije, ili – rušiti delovi grada i podizati neprioritetni akva parkovi i tržni centri. Bor je u vremenu koje ne trpi improvizacije ukoliko hoćemo da grad ostane i nakon rudnika. Praksa u stilu čas ovako, čas onako, pogubna je i nikome potrebna.
Neko je nedavno rekao da će aktuelna vlast biti zadovoljna i da deset domaćina dođe u atar „Trujkanovog potoka“, još bolje 120 iz Krivelja kako se već bilo izjasnilo, pa se predomislilo.
Neće taj poduhvat, ma kako se završio, rešiti problem iseljavanja naroda pritisnutog rudarskim kopovima i oknima, neće pomoći ni gradnje novih stambenih naselja u gradskom području Bora. Zadržaće te ljude i privući ostale – kao nekad – iz mnogih krajeva zemlje jedino nove fabrike podignute prevashodno na bazi osnovne sirovine – bakra. Nemojmo da Bor doživi sudbinu susednog Zaječara pa da rasturi nekadašnje privredne, nadaleko poznate, kapacitete, od poljoprivrednih dobara do turizma.
Na ovakvim sednicama gradske skupštine o tako krucijalnim temama ne može se, nažalost, raspravljati i odlučivati, pogotovu u atmosferi netrpeljivosti, nejedinstva, ljute borbe za svaku mrvicu vlasti. Bilo bi i nepristojno i nedopustivo (pa i neljudski!) da Bor dočeka sudbinu napuštenih rudnika, pogotovu kad lagano gubi i Crni vrh i Borsko jezero i – okolna lepa, naša sela. Ne čekajmo da i grad Bor, sagrađen teškom rudarskom mukom, dočeka sudbinu nekada velikog, sreskog mesta zvanog Krivelj.
B.N.
