Srbija ima četiri ski centra: Kopaonik, Tornik, Brezovica i Stara planina. Na poslednjoj, najvišoj planini istočne Srbije (vrh Midžor 2.169 m n.v.), pre nekoliko godina nikao je veliki ski centar obuhvatajući prostor oko drugog najpoznatijeg vrha iste planine, Babinog zuba (1.758 m n.v.).
Na zvaničnom sajtu Skijališta Srbije navodi se sledeće: „Stara planina će veoma brzo postati jedan od najvećih i najznačajnijih skijaških centara u Srbiji, posebno namenjen ljubiteljima skijaških sportova i kvalitetnog skijanja u okruženju neizmerne lepote i netaknute prirode„.
Istina je da Stara planina obiluje neizmernim lepotama u različitim oblicima, ali istovremeno je deo rečenice o netaknutoj prirodi diskutabilan, jer ne treba zaboraviti da se lokalni narod na Staroj planini mnogo puta pobunio protiv različitih projekata koji su nameravali da netaknutu prirodu „taknu“.
Kompleks ski centra izgrađen je na Jabučkom ravništu, biolozima važnom mestu zbog biodiverziteta bivšeg, retkog, tresetnog staništa.
U međuvremenu, da li će Stara planina zaista postati „jedan od najvećih i najznačajnijih skijaških centara“, zavisi najviše od buduće klime.
– Uz pomoć klimatskih modela koji se koriste za prognoziranje klimatskih elemenata u narednih 80 godina, pokušala sam da dođem do naučnih saznanja o budućnosti ovog lokaliteta. Pomoću sedam regionalnih i globalnih klimatskih modela koji pokrivaju prostor Stare planine, istražila sam podatke koji se odnose na najviše delove planine, koji pokrivaju i oblasti iznad ski centra. Element koji sam analizirala su dnevne temperature do kraja 2100. godine. Rezultat svakog klimatskog modela je kriva dnevne temperature koja može generalno da nam pokaže u kom smeru ide temperatura, tj. da li da očekujemo otopljenje ili zahlađenje. Potom sam napravila prosek od svih klimatskih modela (ansamble mean) i predstavila ga na grafiku za svaki mesec tokom kojeg može da se obezbedi skijanje: novembar, decembar, januar, februar i mart – piše Milica Radaković sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Za klimatske modele su korišćena tri različita scenarija budućih emisija gasova staklene bašte (tzv. RCP odnosno Representative Concentration Pathways). Oni opisuju moguće buduće promene u emisiji gasova sa efektom staklene bašte i njihove posledice na klimu:
RCP 2.6 – u ovom scenariju, emisije dostižu vrhunac oko 2020. godine i zatim brzo opadaju. Ovo je najoptimističniji scenario što se tiče emisije ugljen-dioksida. Rezultat: globalno zagrevanje se ograničava na oko 1,5–2°C do 2100. godine.
RCP 4.5 – scenario podrazumeva uvođenje nekih mera za smanjenje emisija, gde emisije dostižu vrhunac oko 2040. godine, nakon čega se polako smanjuju. Rezultat: globalno zagrevanje se povećava za oko 2,4 do 3°C do 2100. godine.
RCP 8.5 – scenario u kome ljudi ne sprovode napore da zaustave emisiju ugljen-dioksida, već nastavljaju da ekonomski razvoj zasnivaju na fosilnim gorivu. Rezultat: globalno zagrevanje dostiže 4 do 5°C do 2100. godine.
Ukratko, rezultat je: nije dobro. Najverovatnije ski turizam neće biti moguć na Staroj planini vrlo uskoro, a pogotovo ne na kraju veka.
Koji god scenario da posmatramo, trajanje sezone će se drastično smanjiti, pa će pritisak na destinaciju porasti, što će uticati i na kvalitet usluga. Čak i u najoptimističnijem scenariju, jedino januar pokazuje konzistentne temperature neophodne za ovu vrstu turizma.
Međutim, da bi i u januaru bilo ikakve ski sezone, svet mora da poštuje Pariski sporazum iz 2015. godine, u kome se planeta zagreva do 1,5°C, što deluje sve manje verovatno.
Ako pogledamo „srednji“ scenario, ne samo što je snega nedovoljno tokom ostalih meseci, već i januar postaje upitan – a uspešne ski sezone u normalnim okolnostima traju od novembra / decembra do marta.
Zaključak bi bio da ne treba investirati u ski centre u ovom delu Balkana, jer se neće isplatiti ako gledamo projekcije temperatura.
Istraživanja postoje u drugim državama sa ski centrima i ona upućuju na to da treba postepeno zatvoriti ski centre na nižim nadmorskim visinama, dok se oni na najvišim još uvek drže kao isplativi.
Primera radi, na Alpima se takođe očekuje pozitivna srednja temperatura od novembra do aprila do nadmorske visine od 2000 m, a u slučaju nastavka sagorevanja fosilnih goriva, na Alpima se snežna granica pomera iznad 2300 m nadmorske visine.
Ako biste posmatrali satelitske snimke, do kraja veka bi trebalo da bude sve više tamnijih površina na planinama, jer se količina snega smanjuje. Albedo dodatno utiče na smanjivanje površine pod snegom, jer se tamnije površine (eksponirane stene) više zagrevaju i dodatno onemogućavaju zadržavanje snega koji napada.
Još jedna posledica povećanja temperature na visokim delovima planine jesu brza otapanja potencijalno napadalog snega koja dovode do zimskih bujica, kada još uvek ne postoji vegetacija u dolini koja bi tu vodu upila. Za velike planine u Evropi se već decenijama prave projekcije klime i vodenih režima, te prave planovi za prilagođavanje na nove uslove.
Prilagođavanje turizma na novu klimu može da se odvije dosta bezbolno, jer jedna Stara planina prirodnih lepota ima na pretek: avanturistički, ekoturizam i geoturizam su pravi oblici turizma koje treba razvijati na ovakvom mestu.
Stara planina ima dovoljno ožiljaka od posledica ljudske aktivnosti, a predloženi oblici turizma ne ostavljaju efekat na životnu sredinu, ili je njihov „otisak“ drastično manji, a može da se realizuje u svim sezonama, a ne samo u zimskoj polovini godine, što može da pozitivno utiče na materijalno stanje lokalnog stanovništva.
– Zbog toga sam ponosna što sam bila učesnik u kreiranju sadržaja Muzeja odbrane reka Stare planine u Temskoj u kome se čuva uspomena na višedecenijsku borbu za zdravu životnu sredinu ove planine. O potencijalnim destinacijama Stare planine koje su alternativa ski turizmu, pročitajte na sledećem linku – navodi Radaković.
Stara planina dom je geološkim formacijama – prepoznatljivim crvenim peščarima perma i trijasa (punim fosila), ali i krečnjačkim stenama u pojedinim krajevima; geomorfološkim formacijama poput rečnih dolina strmih strana, kanjona (Toplodolska reka), džinovskih lonaca , vrtača i prozorca iznad Temske, slepe doline iznad Dojkinaca (Ponor), dok je tektonika predisponirala rasede na kojima se nalaze najveći vodopadi u Srbiji.
Stara planina je i stanište zaštićenih leptira, o kojima se možete informisati duž glavnih saobraćajnica na planini.
Istovremeno, na ovom prostoru se aktivno radilo na izgradnji malih hidroelektrana – počev od reke Visočice, na kojoj je pre pola veka realizovana brana i akumulacija jezera Zavoj koja je potopila sela u dnu doline, čime je nepovratno poremećen prirodni režim voda u njenom slivu.
U međuvremenu, masovni protesti protiv izgradnje mini-hidroelektrana od Beograda, Novog Sada i Niša do Temske i Toplog Dola doveli su do stavljanja moratorijuma na njihovu izgradnju u narednih 15 godina.
O ekološkim problemima tzv. „netaknute prirode“ napravljen je i film koji se može pogledati u Muzeju odbrane reka Stare planine u Temskoj.
