Rgotina, 17. decembar – Rgotina, veliko i lepo selo, nekad napredno, na sredokraći Bora i Zaječara, danas je „u rasulu i propadanju kakvo se ne pamti“ – zaključak je Zbora meštana okupljenih u centru mesta izloženi zimskoj studeni. Više desetina žitelja, mlađih i starijih, nezadovoljno je odnosom lokalne samouprave u Zaječaru prema selu koje, rečeno je, godinama nema ni mesnu zajednicu „a kamo li bilo šta drugo potrebno za egzistenciju„. Nabrojane su muke i nevolje – od ruiniranog i godinama zamandaljenog Doma kulture do izrovanih lokalnih puteva.
„Vlast je u Zaječaru obećala da će renovirati školu, izgraditi puteve, urediti jezero, zaustaviti totalno propadanje Zadružnog doma, da će poboljšati zdravstvenu zaštitu (nemamo više ni apoteku, lekar dolazi povremeno), urediti sportske terene, izdvojiti deo novca od kamenoloma za uređenje sela. Danas je nekadašnja bioskopska sala pretvorena u WC, propala su autobuska stajališta, nemaju gde ni novine da se kupe. Pre godinu, dve ugašeno je Udruženje penzionera sa klubom. Radi jedna trgovinska firma, mada ima intresovanja za otvaranje više raznih prodavnica. Ovde jedino, zahvaljujući pojedincima, funkcioniše Lovačko društvo i donekle fudbalski klub. Neverovatno je dokle smo došli – čulo se na skupu kojim je „predsedavao“ Dragan Aleksić, poverenik Narodne stranke Srbije u Rgotini.
Aleksić je naglasio da je u selu nedavno dolazio gradonaćelnik Bora Milikić i da je razgovarao sa meštanima obećavajući pomoć i podršku u vraćanju „stare slave“, čak i da će pokušati da se usliši želja meštana o povratku Rgotine u sastav borske lokalne samouprave. – Mi sada, podsetio je Aleksić, jedino želimo da Skupština grada Zaječara raspiše izbore za Savet mesne zajednice, kako bi bar ostvarili to pravo. Tu su, doduše, i ostali zahtevi, ali, suočeni iskustvom, ne verujem da će se blo šta učiniti. Lokalni izbori su blizu i počinje „stara pesma“ uz neizbežna obećanja.
Milan Milosavljević je primetio da oko sto mladih radi u borskim rudnicima, da se lekari i ostali stručnjaci zapošljavaju u Bori i da se poljoprivredni proizvodi uglavnom prodaju na borskoj pijaci, što je razumljiv razlog zašto bi Rgotinu trebalo vrattiti pod okrilje Bora.
I ostali meštani nisu bežali od istine da je Rgotina zaboravljeno selo u koje se niti ulaže niti o njemu bilo ko vodi računa, jer, primećeno je, „rudnik kvarca je prodat, prodato je i nekoliko stotina hektara komasiranog zemljišta, ugašena je nekada uzorna zemljoradnička zadruga, nemilosrdno se eksploatiše kemenolom, tako da se, ne krivicom građana, ostalo na kraju sveta„.
„Ne prozivamo nikoga posebno, jedino smo zainteresovani za pristojan život svog sela i ništa drugo“ – čulo se na kraju ovog, nesvakidašnjeg skupa.
