Kladovo je udaljeno od većih gradskih centara. Međutim, poklonici kulturnih dešavanja u ovom gradiću u Istočnoj Srbiji nisu uskraćeni za pozorišne, književne, muzičke, izložbene, filmske i druge programe. Zasluga pripada ustanovi koja objedinjava rad tri subjekta, biblioteke, Centra za kulturu i Doma omladine, a na čijem se čelu nalazi Žaklina Nikolić (57) već 28 godina.
Od 1996. godine Žaklina je direktorka Biblioteke “Centar za kulturu” Kladovo, jedine ustanove kulture na području opštine Kladovo koja objedinjuje rad pomenute tri ustanove. Ova neumorna dama, diplomirani bibliotekar savetnik, zasnovala je profesionalnu karijeru na širenju kulture kroz širok spektar aktivnosti i projekata. U ovome joj pomažu i svi zaposleni u ove tri ustanove, a njih je dvanaestoro.
Ono što bi nekome predstavljao teret, specifična forma polivalentne ustanove, Nikolićevoj je postao izazov u kojem je razvila veštine uvođenja inovativnih programskih formi u organizaciji više programskih sadržaja. To je ustanovu na čijem se čelu nalazi i uspešno vodi pozicioniralo na kulturnoj mapi Srbije i regiona.
– Tri decenije rukovoditi ustanovom kulture i pritom progresivno razvijati kapacitete i resurse u unutrašnjosti Srbije nije nimalo lak posao – kaže Žaklina Nikolić.
Ova istinska heroina kulture, što potvrđuju brojna priznanja i nagrade, rukovodi velikim brojem domaćih projekata. Vredna pomena je međunarodna konferencija o nematerijalnom kulturnom nasleđu “Kazan Kult” koja se već deset godina organizuje u Kladovu. Žaklina Nikolić pored redovnih poslovnih aktivnosti objavljuje i tekstove o kulturi, bibliotekarstvu i pokretnim bibliotekama u domaćoj i stranoj periodici. Učestvuje kao predavač na brojnim stručnim skupovima, seminarima i međunarodnim konferencijama. Autor je nekoliko dokumentarnih izložbi, između kojih izdvaja onu posvećenu jubileju – 500 godina tvrđave Fetislam u Kladovu.
Biblioteka “Centar za kulturu” Kladovo u 77. godini postojanja i sa 151 godinom čitalaštva prostire se na 280 metara kvadratnih i u tom prostoru smešten je knjižni fond od skoro 70.000 knjiga.
– Prvi pisani trag o čitalištu je iz 1873. godine. Tada su se širom Srbije otvarale čitaonice i one su bile jedina mesta okupljanja lokalne zajednice ne samo za čitanje knjiga i novina već i za izvođenje amaterskih pozorišnih predstava, okupljanja folklora… Pošto tada domovi kulture nisu postojali. Čitaonice su vodili volonteri i učitelji, oni koji su bili pismeni, a takvih je bilo malo u to vreme. To je temelj našeg čitališta, jer se nisu zvale biblioteke već čitaonice i tako je bilo u celoj Srbiji – objašnjava Žaklina Nikolić.
Kvadratura biblioteke već postaje nedovoljna za sve potrebe korisnika. Međutim, zaposleni i osnivač biblioteke opština Kladovo brinu i ulažu u smeštajne kapacitete radi poboljšanja uslova rada ne samo bibliotekara već i mnogobrojnih čitalaca.
– Pristigle su nove police i knjige. Zahvaljujući projektu “Gradovi u fokusu” Ministarstva kulture Srbije uz učešće lokalne samouprave, obnovljena je računarska oprema za bibliotekare. U toku su obimni radovi na obnavljanju bioskopsko-pozorišne sale u kojoj se menja dotrajali pod, stolice, bioskopsko platno… – navodi Žaklina Nikolić.
Ona podseća da je više donacija u vidu knjiga dobijeno od Narodne biblioteke Srbije, SANU, Biblioteke Matice srpske, Muzeja Zepter, Muzeja jugoslovenske kinoteke… Tu su i lični pokloni u knjigama poznathi umetnika, javnih ličnosti, stanovnika iz opštine Kladovo, pa čak i turista!
– Dešava se da turisti koji odsednu u dva kladovska hotela, a između njih je upravo biblioteka, ostavljaju pročitane knjige, dajući do znanja da poštuju biblioteku kao baštinsku ustanovu kulture naše lokalne zajednice – kaže Žaklina Nikolić.
Naša sagovornica vraća priču u ne tako daleku prošlost i objašnjava nam kako se Kladovo razvijalo. Jedan događaj izmenio je sliku ove varošice: izgradnja hidroelektrane “Đerdap”, krajem šezdesetih godina prošlog veka.
– Grad Kladovo je tada imao 2.200 stanovnika a graditelja Đerdapa bilo je 9.000! Kasaba se pretvara u živopisni grad, gradilište, gde niču zgrade, infrastruktura i počinje ekspanzija svega, pa i kulture. Za vreme izgradnje Đerdapa snimaju se filmovi na gradilištu, “Naivko” i “I bog stvori kafansku pevačicu”. Izgradnjom Đerdapa gradilo se i Kladovo. Najbolji neimari iz cele bivše SFRJ su bili u Kladovu i ostavili arhitetkonski, građevinski i energetski trag, ali i nove sklopljene brakove, više stanovnika, kompletnu infrastrukturu od bolnice, škola, prodavnica, pijace, autobuske stanice do bioskopa i doma kulture u okviru koga je bila sada već biblioteka (od 1976). Kasnije, 1996, menjamo naziv u Centar za kulturu, a od 2012. smo Biblioteka “Centar za kulturu” Kladovo – objašnjava Žaklina.
Pokretnu bibilioteku, bibliobus, kladovska biblioteka dobila je od departmana Vandej iz Francuske na poklon 2010. godine, kao rezultat višegodišnje saradnje. Žaklina Nikolić već deceniju i po radi na promovisanju kulture čitanja u seoskim sredinama opštine.
– Raspored dolaska bibliobusa u seoska naselja unapred se objavljuje i zna se kad u koje selo stiže pokretna biblitoeka – kaže Žaklina.
Uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Srbije u Kladovu su organizovana i dva festivala pokretnih biblioteka sa pratećim stručnim konferencijama na kojima su učestvovale delegacije desetak evropskih zemalja. Svrha okupljanja bila je da se široj javnosti predoče prednosti organizacije pokretnih biblioteka.
– Bibliobus kladovske biblioteke na svojim policima ima oko 5.500 knjiga. Pružanje usluga korisnicima je besplatno. Pre petnaest godina u Srbiji su funkcionisale pokretne biblioteke samo u Prijepolju, Aleksincu i Kladovu. Sada se ta mreža pokretnih biblioteka stalno proširuje i zastupljena je i u Kruševcu, Užicu, Nišu, Novom Pazaru, Doljevcu, dok se Kraljevo i Valjevo spremaju da se priključe – kaže naša sagovornica.
Žaklina Nikolić je, inače, od 2021. godine predsednica Sekcije za rad pokretnih biblioteka Srbije pri Bibliotekarskom društvu Srbije.
Žaklina je sa svojim saradnicima uspela da privoli mnoge poznate ličnosti da dođu i budu gosti Kladova i druže se sa stanovnicima ove podunavske opštine. U Kladovo su dolazili i održali besede za pamćenje akademici Vladeta Jerotić, Svetlana Velmar Janković, Matija Bećković; glumci Miša Janketić, Đuza Stojiljković, Miodrag Miki Krstović, Tanja Bošković, Tihomir Stanić, Seka Sablić, Dejan Lutkić, Vojin Ćetković; pesnici Dobrica Erić i Ljubivoje Ršumović… kao i umetnici koji su rođeni u Kladovu a živeli su ili žive i rade u Beogradu, poput Radislava Raše Trkulje, Svetislava Goncića, Nebojše Đorđevića i mnogih drugih koji su stasavali i rasli na ovom prostoru, a zatim odlazili u svet dajući značajan doprinos razvoju nauke, muzike, umetnosti..
Posvećeni su Žaklina i njeni saradnici i mladim i neafirmisanim umetnicima koje maksimalno podržavaju i omogućavaju im da svoje prve umetničke korake naprave upravo u ovom malom gradu dajući im podstrek i vetar u leđa.
– Ljudi su kao dragulji – svako ima svoj sjaj – poštujmo ih – zaključuje direktorica Biblitoeke “Centar za kulturu”.
Žaklina skromno ističe da misli da je povlašćena što se bavi poslovima u kulturi.
– To je kreativan i dinamičan posao, pošto je kultura sveobuhvatna, raznorodna i dinamična. Kultura je sloboda stvaralačkog čina, izražavanja i očuvanja različitih identiteta. Ako se posvetite poslu, radite i stvarate, plodovi neminovno dolaze. Nedavno uručena Vukova nagrada je za mene velika čast i potvrđuje da ono što duboko nosim u sebi, a to je trud, da nije bio uzaludan i da vredi istrajavati u nastojanjima na očuvanju, negovanju, širenju kulture. Nagradu doživljavam kao priznanje svim poslanicima kulture van velikih centara koji jednako predano i posvećeno rade svoj posao bez obzira na neretke prepreke. Privilegovana sam što četiri decenije radim u kulturi i svaki naredni program smatram kreativnim izazovom, gde su posete korisnika i nagrade poput ovog nacionalnog priznanja, najlepši podstrek – kaže na kraju Žaklina Nikolić.
Žaklina Nikolić skromno govori o dobijenim priznanjima iako su ona vredna pomena.
Od 2018. godine ona se samo nižu. Nagradu „Najbolji bibliotekar Srbije“ u 2018. godini dodelilo joj je Bibliotekarsko društvo Srbije za značajne rezultate na unapređenju bibliotečko-informacione delatnosti. Priznanje „Kulturni obrazac“ Ministarstva kulture i informisanja za posvećen rad dobila je 2018. godine. „Zlatnu značku“ Kulturno-prosvetne zajednice za 2021. godinu za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture. Povelja „Kapetan Miša Anastasijević“ najuspešnijim pregaocima i najplodnijim stvaraocima u društvenom stvaralaštvu dodeljena je Žaklini 2023. godine, zatim iste godine, od Zajednice matičnih biblioteka Narodne biblioteke Srbije, uručena joj je u Somboru magrada „Đura Daničić“ za ukupan doprinos u razvoju bibliotečko-informacione delatnosti i kulture. Kao kruna svih priznanja došla je “Vukova nagrada“ za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i svesrpskom kulturnom prostoru, Kulturno-prosvetne zajednice i Ministarstva kulture Republike Srbije, koja je Žaklini Nikolić dodeljena 2023. godine.
Blic
