Okružen brdima i planinama, u bogatom Borskom basenu na istoku Srbije, Majdanpek je nastao kao naselje za rudarske radnike, ali je davno prerastao u grad koji je postao sinonim za rudarstvo. Život se ovde oduvek odvijao oko rudnika – od njega se živelo, u njemu se radilo, i dan-danas nije se mnogo toga promenilo. Iako je rudarstvo bilo izvor života za ovaj kraj, decenije eksploatacije ostavile su svoj trag koji je oblikovao njegov izgled. Ipak, rudnik bakra u Majdanpeku i grad koji raste uz njega sada poprima nove, za početak, zelenije obrise.
Upravo u srcu tih promena je rudnik, sada deo globalne Ziđin Majning grupe, koja je uložila značajna sredstva kako bi promenila opis ovom malom, ali živopisnom gradu u dolini Malog Peka. Pa tako, na putu do grada, koji vas vodi tik uz sam otvoreni kop, umesto očekivane prašine, sivila i ogolelog zemljišta, videćete uređene redove zelenila utkane u pejzaž strmih padina rudnika. Vredni radnici Sektora za ekologiju kompanije Srbija Ziđin Koper, prirodom leče i prekrivaju rane zemlje koje su decenijama bile ostavljene, pružajući kako rudniku, tako i gradu na čijim se obroncima nalazi, potpuno novo ruho.
Ipak, preobražaj Majdanpeka nije samo estetski poduhvat, već deo ambicioznog ekološkog projekta u koji je samo tokom prošle godine uloženo impresivnih 252 miliona dinara. Svaka od zelenih površina, osim lepšeg izgleda, predstavlja i značajan korak ka smanjenju zagađenja, sprečavanju erozije i podsticanju biodiverziteta. Uz to, posebna pažnja se posvećuje kontroli kvaliteta vode i vazduha, što se postiže primenom savremenih tehnologija i kontinuiranim online monitoringom svih važnih parametara – vazduha, zemljišta i vodotokova.
Dama zaposlena u rudniku, Sandra Barbulović, rukovodilac Službe za zaštitu životne sredine, otkriva da je za sanaciju i formiranje biljnog pokrivača na devastiranim rudarskim površinama, kompanija investirala oko 128 miliona dinara.
– Na oko 190 hiljada kvadrata posejana je trava, dok je u celom ogranku zasađeno 144.300 sadnica raznog drveća i 18.000 sadnica ukrasnog cveća – kaže Barbulović.
Jedan od retkih i manje poznatih poduhvata koji ova kompanija primenjuje u Srbiji jeste moderna tehnika ozelenjavanja degradiranih površina – hidrosetva. Iako je ova metoda, zbog visoke cene, manje rasprostranjena, u Majdanpeku, gde su padine strme i zahtevne, pokazala se kao pravi izbor. Ova tehnika ozelenjavanja podrazumeva prskanje zemlje mešavinom semena, vode, đubriva i zaštitnog malča, koja stvara bujni zeleni sloj već za svega pet do sedam dana, preobražavajući krševite površine u zeleni prekrivač.
Pored toga, preduzete su brojne mere za smanjenje zagađenja podzemnih i površinskih voda, kao i kontrolu prašine, te nam Sandra Barbulović objašnjava kako se akumulaciona voda sa površinskog kopa prepumpava do sistema za neutralizaciju, a potom se koristi u pogonima za preradu mineralnih sirovina.
– Na taj način se eliminiše ispuštanje rudničkih voda u recipijente „Mali Pek“ i „Veliki Pek“. Prašina se kontroliše polivanjem puteva i upotrebom sistema prskalica i organskih supresanata, a i za taj posao isključivo se koristi tehnička voda – navodi sagovornica.
Ona ističe da su radnici majdanpečkog ogranka kompanije Srbija Ziđin Koper uspeli da zbrinu sav opasan i neopasan otpad, te da je samo prošle godine otpremljeno 213 tona opasnog i 1.825 tona neopasnog otpada.
Majdanpek se menja – postaje grad u kojem su rudarska industrija, ekologija i ljudi korak bliže savršenoj ravnoteži.
Blic
