Udruženja potrošača i građani Srbije su posle jednodnevnog bojkota pet velikih trgovinskih lanaca zbog visokih cena pozvali na petdodnevni bojkot.
Slični bojkoti trgovinskih lanaca bili su na snazi, ili i dalje traju i u zemljama regiona – Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.
Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva kaže da je uspeh jednodnevnog bojkota bio taj što je bilo izdato oko 21,5 odsto manje računa, i manji promet u iznosu od 37 procenata.
„Dakle, to je bilo 4,5 miliona evra manje u odnosu na petak pre bojkota. To nije mali novac, ali odmah nakon toga se desilo, takvu smo informaciju dobili, da su počeli da podižu cene, što znači da nisu reagovali na pravi način, pa smo pozvali građane i na ovaj petodnevni bojkot“, istakao je Gavrilović u emisiji „Četvrtkom u 9“ na RTS-u.
Naglašava da je teško ispostaviti jasne zahteve i alternative bez analize njihovog poslovanja.
„Recimo kakve su im marže i tako dalje, pa je teško postaviti neki jedinstven zahtev. Građane smo instruisali šta da rade, krucijalni savet u celoj toj priči je pronaći alternativu. Dakle, nije bojkot da u nedelju kupim unapred kod istog tog lanca za narednih 5 dana, pa da ga onda bojkotujem, pa da u subotu opet kupim kod njega. Nego pronaći alternativu, snaći se na nekoj drugoj strani, kupiti bilo gde, samo neko od ovih pet lanaca“, sumira Gavrilović.
Ekonomista Dragovan Milićević je u jednom nedavnom intervjuu istakao da je bojkot trgovinskih lanaca promašena tema, a sada objašnjava da je to rekao zato što smatra da formiranje cena u trgovinama nije jednostavno.
„Ne formiraju samo oni cene. Cene formiraju proizvođači, distributeri i, naravno, veliki trgovinski lanci. Kada pogledate visinu marže, vi ćete naći kod jednog trgovinskog lanca, recimo, da je 20 odsto, a kod drugog 42. A sa druge strane ćete opet videti da i nema neke velike razlike u cenama između tih trgovinskih lanaca“, ukazuje Milićević.
Veruje da je u ovom slučaju reč više o odrazu pregovaračke snage velikih sistema u odnosu na svoje dobavljače nego na visine cena.
„Ovo je više sistemsko pitanje, ali ne potpuno promašena tema, od nečega mora da se počne. Skupa je ponuda, pa i potražnja. Ako nema tražnje, nema ni tako visoke cene, pa ni tako visoke marže“, naglašava ekonomista.
Ekonomska novinarka Radio-televizije Srbije Anica Telesković smatra da je logika trgovinskih lanaca da profitiraju.
„Akcija bojkota može se meriti kao uspešna ili neuspešna, ne samo ako se pogleda dan na dan, petak na petak. Treba pogledati malo duži trend, šta je bilo prethodnog dana, šta je bilo u danima posle bojkota. I, takođe, ako se merimo sa regionom, u Hrvatskoj je taj bojkot bio dosta uspešan. Dakle, to jeste jedno legitimno sredstvo koje potrošači imaju kao mehanizam, a to je uzdržavanje od kupovine“, pojašnjava Teleskovićeva.
Napominje da osnovne životne namirnice negde moraju da se kupe, a ako je ponuda takva da su u malim radnjama te cene često još i veće, jer nemaju takve trgovine privilegovani položaj na tržištu – da prebace trošak na dobavljače.
„Mnogo puta u prošlosti, prosto, potrošači tu nemaju mnogo izbora. Postoje neki osnovni životni proizvodi koji su često u potrošačkoj korpi, koji su često na akcijama, ali postoje proizvodi koji nisu deo te osnovne potrošačke korpe. Ja tu često navodim primer maslinovog ulja, koje otkako je krenula korona poskupelo nekoliko puta. Nije to proizvod koji je osnovna životna namirnica, ali se na njemu jasno vidi kako smo uvozili inflaciju“, istakla je novinarka RTS-a.
U Crnoj Gori je poslednji bojkot smanjio promet za trećinu, a zbog masovnog bojkota prodavnica krajem januara u Hrvatskoj, zabeležen je veliki pad prometa. Tog petka je izdato 44 odsto manje fiskalnih računa nego prethodnog. Tada su građani pozivani da ne kupuju gazirana pića, vodu, deterdžente.
Josip Kelemen sa platforme „Halo inspektore“, koja je pozivala na bojkot u Hrvatskoj, tvrdi da se među Hrvatima javila spontana želja da bojkotuje proizvode koji su za kratko poskupeli za više od 45 odsto.
„Rodio se pokret potrošača koji je podvukao da se ide na bojkot svih trgovina i mi smo u prvom bojkotu, a zatim i u drugom, napravili nešto što je do sada bilo neviđeno za Evropu i svet, a to je da smo za 15 dana izbacili više od 100 miliona evra. Onda su počeli da spuštaju cene“, zaključuje Keleman iz Zagreba za RTS.
