Bojkot trgovinskih lanaca zbog visokih cena se nastavlja i u narednih pet dana kupci su pozvani da se uzdržavaju od kupovine u objektima „Idea” i „Roda”. Udruženje za zaštitu potrošača „Efektiva”, koje stoji iza ove akcije, juče je sprovelo anketu među potrošačima o tome koliko je, prema njihovoj proceni, iznosio pad prometa tokom petodnevnog bojkota pet trgovinskih lanaca koji je organizovan od 10. do 14. februara. Zvaničan podatak iz Poreske uprave, dostavljen „Efektivi”, kaže da je promet u tom periodu u odnosu na nedelju ranije bio manji za četiri odsto, koliko je iznosio i pad broja računa. Potrošači misle drugačije, jer je u anketi čak 47 odsto njih izjavilo da procenjuje da je pad prometa bio manji za 26 do 50 odsto.
– Nisam očekivao da promet bude manji za 37 odsto, koliko je zabeleženo tokom prvog jednodnevnog bojkota protiv pet velikih lanaca, ali ni ovaj podatak od četiri odsto za pet dana uzdržavanja od kupovine nije realan. Na dan jednodnevnog bojkota promet svih trgovaca je iznosio manje od 900 miliona dinara, a za pet dana, prema podacima Poreske uprave, nije bio manji od 1,15 milijardi dinara dnevno. Ispada da su trgovci za pet dana izgubili manje nego za jedan dan ili da bojkota nije ni bilo – kaže Dejan Gavrilović iz ovog udruženja. Ipak, kako dodaje, podaci sa terena, kao i insajderske informacije iz pojedinih trgovinskih lanaca pokazuju da je kupaca bilo značajno manje tokom petodnevnog bojkota, zbog čega sumnjaju u informaciju da je promet bio zanemarljivo manji. U trgovinskim lancima i dalje ne žele da komentarišu ni podatke o prometu, a ni bojkot , osim što se, čini se više nego ranije, utrkuju u popustima. Da li je to rezultat akcije koja se sprovodi kroz bojkot u „Efektivi”, kažu da može da bude, a da se nešto dešava pokazuje i najava premijera u ostavci Miloša Vučevića da je pripremljen zakon koji će regulisati formiranje cena. I on je poručio trgovcima da treba da zarađuju, ali ne „da deru kožu sa leđa, jer ljudi bi trebalo da žive normalno”. Da li je normalno to što je prosečan iznos računa tokom petodnevnog bojkota, po računici koja se izvede iz izveštaja Poreske uprave, bio 1.181 dinara, a u danima bez bojkota samo šest dinara više. Sigurno nije, ali se jasno može izračunati šta je u prosečnoj korpi kupca koji je dnevno potrošio 10 evra u prodavnici.
– Ovaj podatak o prosečnom računu smo izveli iz zvaničnog izveštaja o prometu. Ako je prosek 1.185 dinara, dakle, bilo je i onih koji su potrošili 3.000 dinara, ali i onih kojima su u korpi bili samo hleb i mleko, zar ne? Smisao akcije i bojkota jeste upravo to da podstaknemo trgovce da se vrate u realne okvire cena, jer smo sigurni da ima prostora za to – kaže Gavrilović.
Da su marže visoke, potvrdila je i Komisija za zaštitu konkurencije, koja u postupku koji traje utvrđuje da li su se trgovci možda dogovarali oko cena. Iako postoji veliki interes javnosti da se to što pre sazna, antimonopolsko telo zvanično nema rok u kome bi to trebalo i da saopšti, dakle, postupak može da traje i traje. Čak i da rezultat ovog postupka bude protiv trgovaca, to ne znači da ćemo na taj način urediti tržište, samo da će trgovci platiti kaznu za takvo ponašanje. Komisija za zaštitu konkurencije nije regulatorno telo, cene i stanje na tržištu se regulišu na drugačiji način. Ne ni bojkotom, ali postoji očigledno i trenutak kada kupci kažu da je „dosta”.
