U Predlogu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je predstavila guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković, ključna novina odnosi se na obavezu banaka da klijentima sa problemima u otplati kredita ponude olakšice.
Kako je precizirano, banke će morati da ponude dve opcije korisnicima koji nisu u mogućnosti da nastave sa otplatom stambenog kredita. Prva mogućnost omogućava dužnicima da u roku od najmanje 60 dana sami prodaju nekretninu i iz kupoprodajne cene izmire dug banci. Druga opcija predviđa prenos prava svojine na banku, čime se smatra da je dug u potpunosti izmiren.
Dejan Gavrilović iz udruženja „Efektiva“ istakao je da ove izmene predstavljaju značajan pomak u zaštiti korisnika kredita. Prema njegovim rečima, ranija praksa podrazumevala je zaplenu nekretnina putem izvršitelja, pri čemu su one često prodavane ispod realne vrednosti.
„Svašta se ranije dešavalo, naročito pre nego što su uvedene elektronske licitacije. Ljudima su oduzimali nekretnine za 30 odsto realne vrednosti. Na primer, ako je neko dugovao banci 50.000 evra, oduziman mu je stan vredan 70.000 evra, koji bi potom bio prodat za samo 30.000 evra. Na taj način, dužnici su i nakon prodaje nekretnine ostajali u dugu„, objasnio je Gavrilović za Mondo.
On je dodao da su ovakvi slučajevi učestali do pre otprilike pet godina, ali da se u poslednje dve do tri godine, otkako su uvedene elektronske licitacije, situacija donekle popravila. Ipak, kako navodi, nova zakonska rešenja dodatno preciziraju proceduru, dajući dužnicima minimum dva meseca da sami prodaju nekretninu po realnoj vrednosti.
„Ljudi su se ranije suočavali sa situacijama u kojima su ostajali bez stana, a i dalje dugovali banci. Osim toga, banke su potom mogle da potražuju drugu imovinu ili da se naplaćuju od plata i penzija. Sada će dužnici imati jasne opcije i priliku da se bolje zaštite“, istakao je Gavrilović.
Posebno je naglasio važnost pažljivog prenošenja prava svojine na banku. „Ako se stan realne vrednosti 70.000 evra prenese banci za dug od 30.000 evra, a to se računa kao da su svi dugovi izmireni, to može biti povoljno za dužnika. Međutim, važno je da vrednost bude realno procenjena kako bi proces bio fer za obe strane„, zaključio je.
Pored ovih olakšica, novi zakon predviđa i ograničenje kamatnih stopa na gotovo sve vrste kredita – stambene, potrošačke, gotovinske kredite, kao i kreditne kartice i dozvoljena prekoračenja.
„Novim zakonom predloženo je ograničenje kamatnih stopa kako bi se sprečile previsoke kamate na kreditne kartice, dozvoljena i nedozvoljena prekoračenja i gotovinske kredite. Takođe, u slučaju naglog rasta kamatnih stopa, kao što je bio slučaj 2022. i 2023. godine, ovaj zakon bi omogućio njihovo postepeno povećanje, čime bi korisnicima kredita bilo ostavljeno više vremena za prilagođavanje“, izjavila je Tabaković na sednici Odbora za finansije Skupštine Srbije.
Dodatni cilj zakona je podsticanje banaka da odobravaju kredite sa fiksnom kamatnom stopom, što bi smanjilo rizik za korisnike.
Ukoliko zakon bude usvojen u predloženom obliku, mogao bi značajno poboljšati položaj dužnika u Srbiji, smanjiti broj neizvesnih zaplena nekretnina i doneti veću stabilnost na finansijskom tržištu.
