Doktorantkinja antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, dvadesetšestogodišnja Mjao Iđije je jedna od oko hiljadu žena zaposlenih u Srbija Ziđin Koper. U Srbiju je prvi put došla pre šest godina i to preko studentske razmene između Guangdong Univerziteta za inostrane studije, gde je upisala smer „Srpski jezik“ i Univerziteta u Beogradu. Kao student na razmeni, u Beogradu je te 2019. ostala godinu dana, potom se vratila u provinciju Šansi i rodni grad Đinčeng da diplomira, a onda je, odlučivši da usavrši jezik za koji se školovala, ponovo došla u srpsku prestonicu gde je na Filološkom fakultetu magistrirala srpski jezik, kulturu i književnost. Školovanje je nastavila iz radnog odnosa jer je 2021. godine, odmah nakon završenih osnovnih studija, došla u Bor i zaposlila se u Srbija Ziđin Koper kao prevodilac kineskog i srpskog jezika.
– Kao mlada žena koja je odlučila da karijeru i život gradi u dalekoj zemlji ponekad se osećam usamljeno. Baš iz tog razloga sam odlučila da nastavim školovanje, jer mislim da samo tako mogu da pronađem svoj pravac i put – kaže nam Mjao koju kolege i koleginice iz Bora zovu Iskra.
Dodaje da mlađeg brata, oca i majku nije videla od novembra prošle godine, kada je bila na odmoru u Kini, i da joj nedostaju. Ko najviše, otkriva u odgovoru na pitanje kako će provesti Osmi mart.
– Tradicionalno toga dana prvo pozovem mamu, pa ću tako uraditi i sada. Svake godine najpre sa njom slavim Dan žena i zajedno se radujemo prazniku. Cveće ću poručiti preko interneta.
U nastavku razgovora Mjao nam otkriva i kako se u njenoj zemlji obeležava Međunarodni dan žena. – Taj dan se u Kini obeležava uz brojne promotivne akcije u prodavnicama, slično kao kada je u Srbiji „Crni petak“, s tim što su na popustu samo proizvodi koje koriste žene.
Kao doktorantkinju antropologije pitamo je i za mišljenje o položaju žena u društvu, odnosno da li je nežniji pol uspeo da se izbori za ravnopravan status sa muškarcima. Mjao veruje da jeste.
– Mislim da su žene unapredile svoj položaj u društvu, jer sve više njih insistira na samostalnosti i karijeri. Pritom, smatram da dame uopšte ne treba tretirati i posmatrati kao slabiji pol. Snaga nije određena polom, već karakterom i sposobnostima pojedinca. Zato je važno da ih društvo ohrabri da se okušaju u svim poslovima koji ih zanimaju – kaže Mjao.
Poznavanje srpskog jezika pomoglo joj je da brzo stekne prijatelje među kolegama i koleginicama u Srbija Ziđin Koper, ali Mjao prednost daje lepšem polu.
– U Srbiji sam, pre svega, stekla prijateljice. Iako su muškarci u početku bili vrlo otvoreni i komunikativni, pokazalo se vremenom da su žene ipak iskrenije i solidarnije. Sa koleginicama iz Bora imam mnogo zajedničkih tema koje prevazilaze granice uslovljene nacionalnom pripadnošću. Razumemo se, brinemo jedna o drugoj, poštujemo se i šalimo. Podjednako kao sa mojim sunarodnicama. Zbog toga mislim da su naše sličnosti mnogo veće od razlika – priča Mjao i to na odličnom srpskom. Ona, međutim, nije potpuno zadovoljna time kako je savladala jezik i tvrdi da je srpski mnogo teži od kineskog. – Još uvek ima mnogo stvari koje ne razumem i mislim da ću se celog života usavršavati, sve dok ga u potpunosti ne savladam – odlučna je ova skromna devojka koja danas u Srbija Ziđin Koper obavlja poslove u sektoru ljudskih resursa.
U Srbiji joj, kako sama kaže, najviše nedostaje kineska kuhinja. Drugu vrstu hrane, onu kojom hrani dušu i srce, pronašla je i u Boru. Sa momkom Pan Boom u slobodno vreme voli da posećuje različite krajeve Srbije i upoznaje njene običaje, verovanja i kulturu, baš onako kako i priliči budućoj doktorki antropologije.
