Dunav, druga po dužini reka u Evropi, vekovima je bio kičma trgovine, komunikacije i kulture celog kontinenta. Svakog 29. juna, širom Evrope obeležava se Međunarodni dan Dunava, u čast reke koja izvire u nemačkom Švarcvaldu, a završava svoje putovanje u Crnom moru, nakon što prođe kroz deset zemalja i spoji više desetina miliona ljudi.
Ova izuzetna reka, čiji tok delom predstavlja i prirodnu granicu između Srbije i Rumunije, krije mnoga prirodna, kulturna i istorijska blaga. Jedno od najupečatljivijih nalazi se nedaleko od čuvene Trajanove table – impozantna skulptura dačkog kralja Decebala, isklesana u steni visoko iznad Đerdapa.
Kralj Decebal – heroj u kamenu
Na rumunskoj strani reke, u neposrednoj blizini granice sa Srbijom, uzdiže se monumentalna kamena glava – skulptura Decebala, poslednjeg vladara Dakije. Iako deluje kao artefakt iz antičkog perioda, skulptura je završena tek 2004. godine, posle decenije rada dvanaest klesara-alpinista. Visoka je 40 metara, a samo oko Decebala dugačko je više od četiri metra.
Zanimljivo je da je inicijator ovog grandioznog projekta bio rumunski biznismen Josif Konstantin Dragan, koji je želeo da suprotstavi simbol Rimskog carstva – Trajanovu tablu – sa simbolom otpora Dačana. Upravo zato, na podnožju skulpture stoji natpis na latinskom: „Decebalus rex – Dragan fecit“ (Kralj Decebal – izgradio Dragan).
Đerdapski geopark – čudo prirode i istorije
Dunav u Srbiji dostiže svoj najspektakularniji deo – Đerdapsku klisuru, dom Nacionalnog parka i Geoparka „Đerdap“. Na ovom prostoru od 1.330 kvadratnih kilometara nalaze se tri klisure, dva kanjona, tri kotline i nebrojene prirodne i arheološke znamenitosti. Posebno se izdvaja Kazan, najdublji (90 m) i najuži (140 m) deo reke.
Strme litice Velikog i Malog Štrpca uzdižu se do 800 metara nad vodom, pružajući dramatične pejzaže koji menjaju boje tokom dana. Na vidikovcu Ploče možete doživeti jedan od najlepših pogleda na ceo Dunav.
Trajanova tabla i novo doba arheološkog turizma
Trajanova tabla, isklesana pre skoro 2.000 godina, svedoči o rimskoj moći i organizaciji. Danas joj posetioci mogu prići i sa kopna, zahvaljujući stazi dugoj 770 metara sa novim vidikovcem i informativnim tablama koje objašnjavaju istorijski kontekst izgradnje puta kroz klisuru i Rimskog pohoda na Dakiju.
Inženjersko čudo: Hidroelektrana „Đerdap“
Još jedno savremeno čudo Dunava jeste hidroelektrana „Đerdap 1“, zajednički projekat bivše Jugoslavije i Rumunije. Gradnja je počela 1964. godine, a prvi agregati pušteni su u rad 1970. godine. Impozantni kompleks podeljen je po sredini – svaka strana ima svoju elektranu, prevodnicu i deo brane. Zajedničkim snagama, dve države su uspešno ukrotile jednu od najmoćnijih evropskih reka.
Izgradnjom „Đerdapa 2“, 863 kilometra uzvodno, nastavljen je razvoj infrastrukture, ali i ozbiljna zaštita kulturne baštine. Pre stvaranja akumulacionog jezera sprovedena su brojna arheološka, etnološka i prirodnjačka istraživanja. Više od 8.000 ljudi preseljeno je iz potopljenih naselja poput Donjeg Milanovca, Mosne i Tekije.
Dunav – reka koja ne prestaje da priča
Dunav nije samo reka – on je žila kucavica regiona, kulturna i prirodna riznica, veza između prošlosti i budućnosti. Od mitova o rimskim imperatorima i dačkim kraljevima, preko prirodnih fenomena i inženjerskih podviga, do svakodnevnog života ljudi koji uz njega žive – Dunav ostaje neiscrpna inspiracija.
Međunarodni dan Dunava je poziv da zastanemo i prisetimo se koliko nam ova reka znači – ne samo kao prirodni resurs, već kao simbol povezanosti naroda i epoha.
