Jubilarni, 25. po redu Exit festival, sinoć je počeo na Petrovaradinskoj tvrđavi, ali na način koji do sada nije viđen. Tačno u 23.30 časova, sve bine festivala su utihnule, a Novi Sad je na trenutak zaćutao.
U znak sećanja na tragične događaje od 1. novembra 2024. godine, festival je otvoren porukom „Novi Sad remembers 1.11.2024.“, uz simboličnih 16 minuta tišine. Umesto vatrometa i glasne muzike, Petrovaradinskom tvrđavom zavladala je tišina – kao poziv na promišljanje i solidarnost.
Nakon tog snažnog uvoda, na glavnu binu su izašli studenti, a zatim i Gala – pevačica planetarno poznatog hita „Freed from Desire“, pesme koja je pratila mnoge proteste širom sveta, uključujući i one u Srbiji.
Pesma nosi poruku oslobađanja od materijalnih vrednosti i slavljenja unutrašnje snage i slobode, što je publika prepoznala kao simbol borbe za dostojanstvo i pravdu. Gala je, obraćajući se na srpskom jeziku, poručila:
„Srbijo, pokaži svetu da narod ima moć… Pumpaj bre!“,
Paralelno sa festivalom, u centru Novog Sada odvijao se i drugačiji vid okupljanja – građanski. Zborovi građana, studenti i aktivisti Slobodnog univerziteta organizovali su „neposlušni korzo“ duž Bulevara Mihajla Pupina – od zgrade Banovine do Varadinskog mosta.
Tokom ovog korzoa, oni su razgovarali sa posetiocima Exita iz zemlje, regiona i sveta, informišući ih o političkoj i društvenoj situaciji u Srbiji – od pada nadstrešnice u Beogradu, preko masovnih protesta, do slučajeva policijske brutalnosti. Priređena je i izložba fotografija koja dokumentuje ove događaje i borbu građana.
Neposlušni korzo biće organizovan svakog festivalskog dana, kao svojevrstan kontrapunkt zabavi – podsećajući da je Exit od svog osnivanja imao društveno angažovani duh, koji u jubilejskom izdanju dobija novi smisao.
Podsetimo, Exit festival je nastao 2000. godine kao studentski protest protiv režima Slobodana Miloševića. Prva edicija održana je u Univerzitetskom parku u Novom Sadu pod sloganom „Exit – izlaz iz decenije ludila“ i trajala je gotovo 100 dana. Bio je to pokušaj da se kroz kulturu i muziku mobilišu mladi u borbi za demokratiju i promene u društvu.
Nakon pada režima, festival se 2001. preselio na Petrovaradinsku tvrđavu, gde je ostao do danas, razvijajući se u jedan od najpoznatijih evropskih muzičkih festivala, ali uz zadržan duh otpora i društvene odgovornosti.
