Bor, 4. novembar – Gradski budžet Bora uvećan je na poslednjoj sednici Skupštine grada za 851 milion i sada iznosi 13 milijardi i 842 miliona dinara, što je najviše po glavi stanovnika u Srbiji ili – petostruko je veći od susednog u Zaječaru.
To je podstaklo žučnu raspavu odbornika, jer nametnulo se pitanje – kako se troši ova, rekordno „teška“ lokalna kasa? Čulo se da – i pored nekih bitnih socijalnih i komunalnih projekata i izdvajanja, u prvom redu za asfaltiranja i uređenje puteva, ulica, trotoara, parkinga – nema kapitalnih investicija poput bolnice koju je vlast obećala da će biti završena još 2022. godine.
Nema ni davno obećane kompletne rekonstrukcije puta Bor – Selište, obilaznice oko grada, čistijeg i urednijeg gradskog područja… Istovremeno se planira izgradnja fudbalskog stadiona i to na sadašnjoj lokaciji koja nije najsrećnija iz više razloga.
Započeta gradnja akva–parka već je previše koštala, a provejava informacija da će radovi biti obustavljeni. Događaju se, naglašeno je, i neplanska asfaltiranja, nastavlja se sa ogromnim subvencijama, prvenstveno za JKP Toplana. Zatvoreni bazeni su predugo zatvoreni, jedni sportski tereni su bespotrebno porušeni da bi se drugi pravili na neadekvatnoj i nedovoljno prostranoj lokaciji…
– U gradu je urbanistički haos, ne zna se gde se i šta ruši, kopa. Imamo jedan od najprljavijih gradova u zemlji, da li je problem u Komunalnom preduzeću „3. oktobar“, gde je možda mali broj slabo plaćenih radnika, koliko smetaju rudarske aktivnosti, nije li smetnja mogući nedostatak mehanizacije? Gde je pravi razlog? Toplani se uporno guraju velike subvencije, a poslovanje opet nije kako valja iako je cena skočila za 30 odsto. U sistemu se gubi petina energije, i zato je pohvalno što se menjaju vrelovodne cevi. Zašto niko ne govori kada će Toplana početi da radi bez tolikih subvencija? Slično je i kod Zoološkog vrta, Inkubator centra. Izgradnja vetroparka „Snaga Istoka“, za koju je neophodno 2.700 hektara šumskog i poljoprivrednog zemljišta od Gornjana do Bele Reke, više je u privatnom nego javnom interesu – podsetio je dr Predrag Balašević.
Neko od odbornika je pridodao da je posebno zanimljivo što je taj privatnik iz BiH. Slično su govorili i ostali opozicioni odbornici, u prvom redu Dragan Marković, Ljubiša Marinković, Irena Živković i Vladimir Stojičević.
Na drugoj strani, gradonačelnik i odbornici vlasti izneli su podatke da je izgrađeno 550 kilometara lokalnih puteva, da se ulaže u socijalne projekte kao nikada do sada – u zdravstvo, školstvo, u poljoprivredu.
Vredna pažnje bila je i opaska da se nedovoljno brine o kadrovima i da je suština loših aktivnosti, pogotovu u javnom sektoru, nedostatak sposobnih, stručnih i odgovornih kadrova.
Nažalost, ovo pitanje nije pokrenulo širu raspravu. A i ko bi se time bavio, slobodan je zaključak, kad je opšte poznato da su politički kadrovi presudni svuda i na svakom mestu.
