Državni vaučeri za odmor tokom poslednjih godina pretvorili su Sokobanju u jedno od najposećenijih mesta u Srbiji. Iza rekorda u noćenjima, međutim, stoje hiperizgradnja, divlji smeštaj, pucanje infrastrukture, stalna poskupljenja i rastuće nezadovoljstvo meštana. Dok turisti traže komfor, a investitori računaju na brzu dobit, meštani se pitaju da li njihov kraj postaje “betonsko mesto bez duše”. Odluka Vlade Srbije da ove godine smanji broj izdatih vaučera razotkrila je odsustvo realne turističke tražnje u Sokobanji, ostavljajući prazne apartmane, dugove, preopterećene sisteme i narušen pejzaž.
Prvi zvanični turistički vaučer u Srbiji izdat je davne 1837. god. po nalogu kneza Miloša Obrenovića, kada je zastavnik Lazarević iz Kragujevca upućen u Sokobanju na lečenje lekovitom vodom, kako je zabeležila novinarka Ljiljana Nikolić u Monografiji, čime započinje domaći turizam.
Moderne turističke vaučere država je uvela 2009. godine radi podsticaja domaćeg turizma. Prvobitno namenjeni samo zaposlenima u javnom sektoru, vaučeri su u međuvremenu postali dostupni širokim slojevima građana sa nižim primanjima, postavši odavno već standardna mera koju mogu da koriste i penzioneri i mladi.
Od stimulansa do buma
Program podsticaja za domaći turizam menjao se tokom godina, narastavši na 100.000 vaučera godišnje, u vrednosti od po pet i deset hiljada dinara u 2023. i 2024. godini. Međutim, ove godine, to se drastično promenilo, kada je Vlada predvidela samo 30.000 vaučera. Nakon toga, priliv turista u Sokobanju je primetno smanjen.
Koliko su vaučeri značili ovoj banji možda se najbolje videlo tokom pandemije kada je Sokobanja zabeležila eksplozivan rast u turizmu. Zbog nemogućnosti da odu van granica zemlje, domaći turisti, podstaknuti vaučerima, otkrili su ovu banju kao finansijski povoljnu prirodnu oazu čistog vazduha.
„Nekome rat, nekome brat – Sokobanji je korona bila brat. Turistički vaučeri značajno su podstakli rast turizma. Prvi put smo dostigli skoro milion noćenja, a oko 30 odsto vaučera iskorišćeno je kod nas. Sokobanja je među prvima uključena u program, što je doprinelo legalizaciji, kategorizaciji i poboljšanju kvaliteta usluga. Vaučeri su činili oko 20 odsto ukupnog turističkog prometa, dopunjujući, ali ne i presudno određujući, uzlazni trend banje, dodatno podstaknut rehabilitacijom nakon pandemije”, objašnjava Miodrag Nikolić, lekar i predsednik opštine Sokobanja.
Nakon pandemije, turizam je nastavio da se razvija uz veliku tražnju i upotrebu vaučera. Sokobanju mediji nazivaju liderom u potrošnji vaučera, a prema podacima informacinog sistema Ministarstva turizma, u ovu banju je 2023. pristiglo čak 148.907 gostiju, koji su iskoristili 51.600 vaučera. Prošle godine je broj dolazaka pao na 115.274 i 20.197 vaučera, a ove godine je, do septembra, zabeleženo 78.264 dolazaka i samo 6.632 vaučera.
Zamajac razvoja turizma
Da su vaučeri imali dosta pozitivnih efekata, smatra i Ljubinko Milenković, direktor Turističke organizacije Sokobanje.
„Oni su u jednom trenutku bili zamajac ne samo za ekspanziju turističkog prometa, već i da se evidencija dolazaka i noćenja uvede koliko-toliko u red, registrovanjem u sistemu „e-turiste“. Pozitivan uticaj vaučera je i porast kategorisanih objekata, posebno kod fizičkih lica, kao i povećanje turističkog prometa zadržavanjem gostiju od minimum pet noći“, kaže Milenković. Prema njegovim rečima, 2023. godina je specifična po rastu, jer beleži novih 7 520 kategorisanih ležajeva.
Milenković kaže i da su vaučeri doprineli produžetku sezone, jer su gosti upućivani da rezervišu smeštaj u predsezoni i postsezoni, a pomogli su i medijskoj vidljivosti Sokobanje i jačanju njene pozicije na turističkom tržištu.
„Zlatiborizacija“ Sokobanje
Novostečena popularnost Sokobanje privukla je i investitore. Za početak, videvši priliku za zaradu, sve više meštana počelo je da se bavi turizmom. Kako sami kažu, „svaka rupa i šupa“ pretvara se u smeštaj, prepravljaju se garaže, podrumi i tavani u apartmane, dorađuje i dograđuje „svako ćoše“, podižu se krediti.
Osim toga, i daleko štetnije, u mirnoj varošici raskošne prirode kakva je bila Sokobanja, u poslednjih par godina višespratnice niču kao pečurke posle kiše, narušavajući izgled i prirodnu sredinu. Cene kvadrata rastu, a stanovi se brzo prodaju – za beg od gradske vreve ili brzu otplatu kredita izdavanjem. Meštani se iz restorana sa panoramskim pogledom zabrinuto pitaju kada će gradnja stati.
“Vaučeri jesu jednim delom uticali na hiperizgradnju i opterećenje infrastrukture”, objašnjava direktor Milenković.
Napominje da su prezasićenost, velika gužva i buka te čekanje u restoranima leti realna pojava, što izaziva nezadovoljstvo.
“Osim dva hotela visoke kategorije, Letnje pozornice i Akva parka, dugi niz godina nije bilo ulaganja u razvoj. Nedostaju novi tematski parkovi i ključne investicije u infrastrukturi, koje bi unapredile ponudu. Gosti godinama gledaju iste sadržaje”, analizira Milenković i zaključuje: “iako struktura gostiju koja koristi vaučere ne spada u visoko platežne, ipak su se davaoci turističkih usluga previše navikli na vaučere“.
Varošica se razvija – infrastruktura trpi
Od 2023. do 2025. godine u Sokobanji su izdate građevinske dozvole za tri hotela, jedan konak smeštaj, jedan hotel i jedan objekat sa apartmanima, prema podacima dobijenih na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Ubrzana gradnja višespratnica dovela je do problema sa vodosnabdevanjem, prekidima struje, problema sa parkingom, higijenom, rupama na ulicama, a bilo je i slučajeva štete nastale usled klizišta.
“U vodosnabdevanju, ono što smo mogli da uradimo, uz predloge stručnjaka, uradili smo. Ne tvrdim da je to trajno rešenje, ali smo uspeli da u prethodne dve sezone izbegnemo nestašice vode. Ove godine bilo je manjih problema zbog suše, ali intenzivno radimo na trajnom rešenju”, kaže predsednik opštine Miodrag Nikolić i dodaje da se trenutno radi na četvrtoj izmeni plana generalne regulacije, kako bi se rešio i problem sa parkingom.
Ekološki problem takođe pogađa Sokobanju, prvu “ekološku opštinu” u zemlji od 1992. godine.
“Nema dovoljno pijaće vode tokom leta i jeseni. Da se ublaži kriza, prekomerno se zahvata iz reke Moravice, što uništava njen živi svet, a prava ekološka katastrofa nastaje kada se u tako oslabljenu reku izliju neprerađene fekalne vode cele banje. Istovremeno, ovakva gradnja ne ostavlja mesto za parkove i druge zelene površine, što automatski znači i manje mesta za živi svet i niži kvalitet života stanovnika”, kaže Vladan Dimitrijević, predsednik Sokobanjskog ekološkog društva.
Kategorizacija i nova pravila igre
Sokobanja je rešenjem Ministarstva 2023. dobila status turističke destinacije prve kategorije, u rangu sa Zlatiborom, Vrnjačkom Banjom i Kopaonikom.
Ovaj status donosi prednost kod državnih ulaganja, ali je dvostruko povećao visinu poreza i boravišnih taksi za smeštaj turista, što je uz ostale probleme nagnalo meštane da formiraju neformalnu grupu građana Banjska inicijativa, koja poziva na odgovornost i vrši pritisak na institucije da daju rešenja.
Na nedavnom sastanku čelnika Sokobanje i meštana diskutovalo se o mnogim problemima u Sokobanji, a bilo je reči i o hiperizgradnji i nelojalnoj konkurenciji nekategorisanih apartmana.
„Ima nelojalne konkurencije, stanovi su u Sokobanji i te kako kategorisani, ali se svaki ne izdaje. Ljudi kupuju stanove za svoje potrebe, a ne namenski za izdavanje. Turistička inspekcija vrši učestalo kontrole i zimi i leti i po pretpostavkama i saznanjima“, navela je Nataša Janković, turistička inspektorka.
Sila nezadovoljstva: Ko dobija, a ko gubi?
Kako kažu ankete i društvene mreže, turisti se žale na lošu higijenu Sokobanje, skup smeštaj, hranu, piće, nedostatak turističke ponude i vode i „betoniranje“, dok stanodavci muče svoju muku.
Radiša Gligorijević koji izdaje 10 apartmana u Sokobanji smatra da su vaučeri pomogli da se identifikuju oni koji se nelegalno bave ovim poslom, ali i da su imali propagandnu ulogu.
„Vaučeri su napravili lažnu sliku rejtinga i vrednosti turizma u našem mestu i ulili lažnu nadu o lakim parama“, kaže Gligorijević.
Jovan Milićević, vlasnik zgrade sa 16 apartmana kaže da je problem i to što sistem nije dobro sproveden, jer je trebalo da produži sezonu, izdavanjem smeštaja turistima sa vaučerima van sezone, ali su gosti “dolazili i tokom leta, odviknuti od plaćanja smeštaja“.
Problem sa vaučerima i hiperizgradnjom vide i oni stanodavci sa manje smeštajnih jedinica u svom vlasništvu.
„Vaučeri mi nisu naročito pomogli, jer od ranije imam goste koji su mi lojalni i ne opterećujem se konkurencijom“, kaže Vesna Mladenović, koja ima dva apartmana.
I nekim drugima vaučeri nisu bili od velike pomoći, ali uglavnom zato što ih je bilo malo.
„Nisu mi pomogli, jer nije podeljen dovoljan broj vaučera. Mana je i povećan porez, pa je mala dobit. Novoizgradnja nije normalna, tj. kojom se brzinom sve odvija. Najveći problem je voda, cena komunalija i struje“, kaže Marija Dimitrijević, koja trenutno izdaje jedan apartman.
Slično misli i Nemanja Petković, vlasnik četiri apartmana.
„Vaučeri se dele stihijski i bez plana. Naneli su štetu koja će se tek pokazati“, kaže Petković, koji tvrdi da je hiperizgradnja „rak rana“ Sokobanje i da lokalno rukovodstvo “ne poseduje strategiju razvoja i stručnost, ne prati turističke trendove i ne koristi potencijale, što ugrožava budućnost destinacije”.
Direktor turističke organizacije i turistička inspektorka dali su stanodavcima iste preporuke za poboljšanje poslovanja, a to su – kvalitetna usluga, dobra promocija i prilagođena cena.
Na kraju, jasno je da je uvođenje turističkih vaučera u Srbiji imalo višestruke efekte na turizam. S jedne strane, u Sokobanji, oni su doprineli porastu turističkog prometa i jačanju lokalne ekonomije, otvaranjem novih smeštajnih kapaciteta i radnih mesta. No, paralelno, došlo je do pojave hiperizgradnje, pritiska na infrastrukturu i narušavanja urbanističkog plana, čime su otvorena pitanja održivosti, kvaliteta života lokalnog stanovništva i dugoročne konkurentnosti Sokobanje kao destinacije. Tako se politika vaučera može posmatrati kao uspešna samo u kratkoročnom smislu. Dugoročno, lokalna zajednica i vlast suočavaju se sa izazovom uspostavljanja ravnoteže između ekonomskog rasta i očuvanja prostora, što zahteva koordinaciju državne, lokalne i stručne javnosti u cilju održivog razvoja turizma.
Izvor: Nova Ekonomija
