U ostalim opštinama neće biti jedinstvenih lista opozicije. U Knjaževcu su listu “Knjaževac uz studente – Čista lista” podržale DS i Dveri, dok paralelno izlazi i koalicija ostalih opozicionih stranaka na listi “Promene”.
U Sevojnu će koalicija NADA izaći sama dok će druga lista biti “Zvuk pravde – zajedno za studente” grupe građana „Jedan tim“, dok će u Boru biti više lista opozicionih lista.
Komplikovanija situacija je u Smederevskoj Palanci gde je planirana jedna zajednička lista opozicionih partija i studenata, ali nakon međusobnih prepirki na izbore će izaći lista “Izlečimo sistem – da Palanka ozdravi” i “Mladi za Palanku – sami protiv svih”.
Komentarišući različite grupacije za lokalne izbore, predsednik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš rekao je u ponedeljak da je evropska opozicija trebalo i na lokalne izbore da izađe kao brend “EU5”.
Vranić: Linearna sinergija je idealna ali nemoguća
Govoreći o prikladnosti jedne, proevropske liste za lokalne izbore, porofesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić za Danas kaže da je grupisanje “EU5 opozicije” u vidu političkog brenda koji vraća EU kao strateški cilj društva, što uključuje i dogovor sa SNS po tim pitanjima, po njegovom sudu, ideja kojoj treba vremena, a kao rok vidi predstojeće parlamentarne izbori.
Za to vreme, smatra on, se tek može videti kako se ova nova kolicija razlikuje od Srbije protiv nasilja i šta je garancija da se neće raspasti odmah po završetku izbora.
“S druge strane, pohvalno je da je opozicija kandidovala neku “politiku za”, umesto standardne “politike protiv” (SNS-a). Bilo kako bilo, bojim se da bi sada mediji, društvene mreže i građani naklonjeni studentskoj opciji i zborovima tu ideju dočekale s skepsom, jer sami studenti odbijaju da se deklarišu kao eksplicitno pro-EU”, pojašnjava naš sagovornik.
On ističe da će lokalni izbori 29. marta pokazati ili da je studentski put jedini za smanjenje političke moći SNS, ili će razbiti tu iluziju.
“Političko otrežnjenje će i doneti smernice parlamentarnoj opozciji, da li da podrži studente ili ide putem grupisanja, ili oko EU ili nekog drugog strateškog cilja” dodaje sagovornik Danasa.
Komentarišući ideju zajedničke liste studenata i opozicije, Vranić kaže da je saga o njoj “kao Igra prestola” – čak je i nebitno ko će biti kralj, koliko je podela moći na osnovu realnog uticaja presudna.
“Ako pogledamo prethodne izbore iz 2022., u ovih 9 opština, opozicija (Ujednjeni) je osvojila u proseku oko 9-10 odsto. I to je neki politički kapital koji joj je na raspolaganju, pored infrastrukture, poznavanja izbornih procedura”, navodi on.
S druge strane, dodaje, imamo studentsku listu, koja nema opipljive rezultate, ali ima tendenciju za snažnu mobilizaciju birača da izađu na izbore.
“Naravno da je linearna sinergija idealna, ali ona je nemoguća u sistemu reprezentativne demokratije u kome ipak treba deliti listu. I pre samih izbora, postoji takmičenje, i svedočili smo, tu već dolazi do sukoba, umesto timske saradnje”, naglašava Vranić.
Kao izuzetak ističe Aranđelovac u kojem je opozicija u potunosti podržala studente, ali dodaje da širi kontekst pokazuje da u toj opštini levo orijentisane opcije ne prolaze, već da desnica u kumulativu ima više od 2/3 glasova, te podseća da su čak i Zavetnici 2022. godine imali više od Ujedinjenih.
U Aranđelovcu opozicija nema šta da izgubi ako se povuče, već može samo da dobije. Ali na drugim mestima, bezuslovno povlačenje je na štetu, i zato do toga nije ni došlo. Za kompromis su potrebne bar dve strane, što će reći da ni studenti nisu baš popustili dovoljno da ipak bude sinergije. Od tog sna treba definitivno odustati, te videti da li su neki manji ideološko profilisani blokovi mogući”, zaključuje Vranić.
Parun: U nizu mesta koja će ubrzo glasati, sve je svima jasno
Politikolog Nikola Parun najpre ističe da je svaka lokalna sredina priča za sebe.
“Ko bude izvukao bilo kakav zaključak isključivo spram toga da li je opozicija imala jednu listu ili više njih, smatrajte ga neozbiljnim oportunistom”, poručuje naš sagovornik.
On napominje da to naravno jeste faktor, ali da nije jedini, te da će analiza morati da bude kompleksnija.
“U nizu mesta koja će ubrzo glasati, sve je svima jasno. U nekim, kao u Smederevskoj Palanci, nastao je nered izazvan napadima studenata iz Beograda na lokalne dogovore opozicionih aktera (studenata i partija)”, navodi Parun.
Naš sagovornik ističe da, ako jedna lekcija može da se iz svega ovoga izvuče, očekuje da to bude potreba za prestankom napada sa strane “samoproglašenih studentskih portparola” na partijsku opoziciju, jer, kaže, to tera ljude od političke participacije.
“U drugom smeru to tek ne sme da se desi, ako li je neko i pomislio”, zaključuje Parun.
