Sigurne staze: NOVA SAOBRAĆAJNA VIZIJA ZA GRAD BOR

Predstojeći lokalni izbori u Boru predstavljaju ključan trenutak za preispitivanje dosadašnjih modela razvoja i postavljanje temelja za moderniji grad. U ovom periodu, od suštinske je važnosti ponuditi novu, humaniju saobraćajnu politiku koja će u fokus staviti stvarne potrebe Borana i suštinsko unapređenje kvaliteta njihovog svakodnevnog života. Kao borsko dete i master inž. saobraćaja, osećam dužnost i potrebu da ponudim novu viziju saobraćajne politike za grad Bor. Našem gradu nije potrebna samo kozmetička promena asfalta, već strateški zaokret ka bezbednijem, zdravijem i funkcionalnijem urbanom prostoru u kojem će svaki stanovnik imati svoje zasluženo mesto, a struka konačno dobiti prednost nad stihijskim rešenjima.

Inženjer je dužan pa ponudi rešenje

U saobraćaju se ne dešavaju „nesreće” već se dešavaju sistemski propusti koje smo navikli da ignorišemo dok ne postanu lična tragedija. Kada kao struka i kao građani pogledamo mapu našeg grada, moramo sebi postaviti jedno iskreno pitanje: kome pripada Bor? Da li pripada deci koja pešače do škole, bakama i dekama koji se otežano kreću, biciklistima kojih nema jer se plaše za sopstveni život, ili je Bor postao tek poligon za protok i skladištenje tona čelika na četiri točka?

Podaci su neumoljivi i ne ostavljaju prostor za birokratsko ulepšavanje stvarnosti. U periodu od 2020. do 2024. godine na teritoriji grada dogodile su se 623 saobraćajne nezgode. U tim nezgodama život je izgubilo četrnaest naših sugrađana, dok je 475 zadobilo lakše ili teške telesne povrede! Ako analiziramo kategorije učesnika, vidimo da je pet pešaka izgubilo život, dok je njih 85 povređeno. Osam lica je nastradalo u putničkim automobilima , a četvoro u nezgodama sa teretnim vozilima. Posebno poražava činjenica da je među poginulima jedno dete, dok je 48 mališana povređeno. Tragičan podatak je, da je troje mladih ostalo bez života, dok je 141 povređeno!

Bor se trenutno nalazi na 98. mestu od 161 lokalne samouprave u Republici Srbiji po vrednosti javnog ponderisanog rizika za 2024. godinu. Šta nam to govori? Govori nam da je u 2024. godini došlo do povećanja rizika u odnosu na prethodnu godinu i da trenutni model upravljanja saobraćajem u našem gradu jednostavno ne daje rezultate.

Kao inženjer i kao građanin, moram da upitam: Kako je moguće da grad sa najvećim budžetom u istoriji i ogromnim rudnim bogatstvom dopušta sebi poraznu statistiku stradanja u saobraćaju?

Kraj auto-centrične ere

Savremeno planiranje saobraćaja u Boru mora napustiti zastareli auto-centrični pristup i usvojiti principe Plana održive urbane mobilnosti i humanog inženjeringa. Cilj treba da bude integracija, participacija građana i stroga evaluacija rezultata kako bismo poboljšali kvalitet života. Decenijama smo planirali gradove za automobile, a danas evropski gradovi nude rešenja koja moraju postati i naša realnost:

• Vizija nula: Fokus je na eliminaciji smrtnih slučajeva kroz redukciju brzine u stambenim zonama i fizičku zaštitu ranjivih učesnika u saobraćaju. Ovaj model je ključan za Bor, gde bezbednost trenutno nije na zavidnom nivou.
• Super blokovi: Reorganizacija ulične mreže tako da se motorni saobraćaj kanališe obodno, dok se unutrašnjost naselja prepušta pešacima i biciklistima. Ovo direktno rešava problem Bora gde parkiranje oduzima javne površine od pešaka i osoba sa invaliditetom.
• 15-minutni grad: Koncepcija koja obezbeđuje da svi građani zadovolje svoje potrebe (rad, nabavka, zdravstvo, rekreacija) unutar petnaest minuta pešačenja ili vožnje biciklom. Bor je idealan grad za ovakvu vrstu rešenja, ali nas u tome sprečava infrastruktura koja je, najblaže rečeno, neprijateljska prema ranjivim učesnicima u saobraćaju.
• Humani inženjering: Sistemska superiornost nemotorizovanog transporta kroz izgradnju koherentne pešačke i biciklističke infrastrukture, što je za Bor imperativ s obzirom na izraženu smrtnost u saobraćaju.

Dijagnoza našeg grada: Infrastrukturni jaz i GIS revolucija

Trenutno stanje u Boru karakteriše visoka zavisnost od putničkih automobila i degradirana infrastruktura. Svake godine raste broj registrovanih vozila (infrastruktura ne prati razvoj motorizacije), što vodi ka zagušenjima i uzurpaciji trotoara. Pešačka infrastruktura je u lošem stanju, održavanje praktično ne postoji, a u pojedinim naseljima u potpunosti nedostaje. Posebno zabrinjava ekološki otisak i buka koje su posledica trenutne saobraćajne politike.

Rešenje leži u digitalizaciji i upotrebi novih tehnologija. Za mapiranje ovih problema kao i njihovo rešavanje neophodno je koristiti postojeću GIS platformu www.pristupacnostbor.com. Javne ustanove i infrastruktura su često neprilagođene osobama sa invaliditetom, što vodi ka socijalnoj isključenosti i nemogućnosti da dođu do tržišta rada. Trenutna saobraćajna politika u Boru jednostavno proizvodi infrastrukturu koja diskriminiše slabe i ranjive učesnike u saobraćaju.

Četiri stuba za Bor 21. veka

Pristup koji predlažem temelji se na četiri osnovna stuba koji treba da transformišu Bor u pametan i održiv grad:

1. Bezbednost i Vizija nula: Cilj je smanjenje broja nezgoda kroz reviziju bezbednosti po transportnim modulima i starosti učesnika. Ključna mera je program „Sigurne staze za učenike osnovnih i srednjih škola“ (model sam predstavio na bor.sigurnestaze.com).
2. Kvalitetna i pristupačna infrastruktura: Izgradnja neprekidne mreže pešačkih i biciklističkih staza uz standardizaciju širine, kvaliteta asfalta i rasvete. Deca, pešaci i osobe sa invaliditetom više ne smeju biti građani drugog reda. Potrebni su nam kontinuirani trotoari, taktilne površine za slabovide i „Zelene staze” koje će povezati centar grada sa Borskim jezerom. Model tehničkog regulisanja saobraćaja po meri Borana je dostupan na bicibor.rs.
3. Integracija i efikasnost javnog prevoza: Povećanje udela javnog prevoza kroz optimizaciju ruta i uvođenje energetski efikasnih, niskopodnih vozila.
4. Digitalna transformacija: Geografski informacioni sistemi (GIS) moraju postati osnovno sredstvo komunikacije između struke, politike i građana radi efikasnog upravljanja saobraćajem. GIS mora biti „mozak” gradske mobilnosti, gde ćemo u realnom vremenu pratiti gužve, zagađenje i kritične tačke na kojima se dešavaju nezgode.

Operativne mere i preporuke

Na osnovu smernica Ujedinjenih nacija i evropskih standarda, predlažem konkretan set mera:

• Pešaci: Kontinuirani trotoari sa obe strane kolovoza i dizajn ulice po standardima humanog inženjeringa.
• Biciklisti: Izgradnja infrastrukture sa adekvatnim parkinzima kod stanica javnog prevoza.
• Edukacija: Sveobuhvatne kampanje o prednostima nemotorizovanog transporta i eko-vožnji.
• Upravljanje: Formiranje zona 30 i zona usporenog saobraćaja kroz program „Bezbedni putevi do škole” i primena savremenog modela tehničkog regulisanja saobraćaja.

Revolucija ideja

Glavni cilj održivog urbanog saobraćaja jeste da osigura dostupnu i bezbednu mobilnost za celokupnu populaciju, bez obzira na društveno-ekonomski status, pol i prihod. Mobilnost predstavlja kretanje ljudi, a ne motornih vozila.

Gradska uprava u Boru se decenijama bavi samo posledicama nezgoda, umesto uzrocima i prevencijom. Sve se svodi na represivne mere saobraćajne policije, dok bi znatno bolji rezultati bili postignuti kombinovanjem preventivnih mera: unapređenjem infrastrukture, obrazovanja i novih tehnologija.

Bor ima istorijsku priliku da postane lider održive mobilnosti u Istočnoj Srbiji. Nama je u Boru potrebna revoIucija ideja, projekata i inovativnih rešenja, kao i davanje šanse mladim i stručnim ljudima koji nisu spremni na kompromis i korupciju.

Imamo argumente, imamo tehnologiju i imamo viziju. Pitanje je samo da li imamo hrabrosti da ulicu ponovo vratimo ljudima.

Ulica nije samo inženjerski objekat, već osnovni arhitektonski prostor koji definiše život našeg grada. Vreme je da tu ulicu vratimo Boranima.

Igor Velić, master inž. saobraćaja