Uvođenje zona sa ograničenjem brzine od 30 kilometara na čas moglo bi značajno da unapredi bezbednost svih učesnika u saobraćaju u Boru, smatra master inženjer saobraćaja Igor Velić, koji u autorskom tekstu ukazuje da grad trenutno nema nijednu formiranu „zonu 30“, uprkos brojnim lokacijama na kojima bi ovakav koncept mogao da bude primenjen.
Kako navodi, primer dobre prakse već postoji kod Topioničke kapije, gde su primenjena rešenja humanog inženjeringa saobraćaja koja podstiču vozače da smanje brzinu i povećavaju bezbednost pešaka. Međutim, ističe da se postavlja pitanje zbog čega se takav koncept nije proširio i na druge delove grada.
Prema njegovim rečima, zona 30 nije samo postavljanje saobraćajnih znakova, već podrazumeva drugačije projektovanje ulica, primenu građevinskih i urbanističkih mera, kao i detaljne saobraćajne analize koje bi omogućile stvaranje bezbednijeg javnog prostora za pešake, bicikliste, decu, starije osobe i druge ranjive učesnike u saobraćaju.
Velić navodi da brojna istraživanja pokazuju kako smanjenje brzine vozila značajno utiče na smanjenje rizika od teških posledica saobraćajnih nezgoda. Kako ističe, pri brzini od 30 kilometara na čas verovatnoća smrtnog ishoda za pešaka višestruko je manja nego pri većim brzinama, zbog čega se koncept zone 30 već godinama primenjuje u brojnim evropskim gradovima.
Autor smatra da bi ovakav režim saobraćaja posebno trebalo primeniti u naseljima sa uskim ulicama, u blizini škola, vrtića, dečjih igrališta, zdravstvenih ustanova i gradske pijace, gde je prisutan veliki broj pešaka i drugih ranjivih učesnika u saobraćaju.
Kao jedan od argumenata za uvođenje novih rešenja navodi i podatke da su se na teritoriji Bora od 2020. do 2024. godine dogodile 623 saobraćajne nezgode, u kojima je poginulo 14 osoba, među kojima i jedno dete, dok je 475 ljudi zadobilo povrede.
Udruženje „Sigurne staze“ razvilo GIS platformu na kojoj su predstavljene nebezbedne lokacije, predlozi za formiranje zona 30, biciklističkih staza, bezbednih ruta do škola i druga saobraćajna rešenja, ali da predlozi, prema navodima autora, nisu naišli na podršku Gradske uprave.
Velić ocenjuje da ograničenje brzine ne predstavlja meru protiv vozača, već deo savremenog koncepta bezbednog saobraćajnog sistema, čiji je cilj da se posledice ljudskih grešaka svedu na minimum. Dodaje da bi rešavanje saobraćajnih problema u Boru zahtevalo izradu stručnih studija, sistemsko planiranje i primenu savremenih urbanističkih i saobraćajnih rešenja.
