Istraživači, nastavnici i saradnici iz akademske zajednice Srbije uputili su otvoreno pismo demokratskim opozicionim strankama i pokretima, pozivajući ih da još jednom razmotre odluku o nastupu na predstojećim izborima, podrže Studentsku listu i ne kandiduju sopstvene liste, piše N1.
Pismo su potpisali Pobunjeni univerzitet, Slobodni državni univerzitet Novi Pazar, Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) i Forum Univerziteta umetnosti.
U pismu se navodi da se Srbija nalazi u trenutku u kojem odluke političkih aktera mogu dugoročno odrediti da li će doći do obnove demokratskih institucija i stvaranja ravnopravnih uslova političkog života.
Potpisnici ističu da su svesni uslova u kojima su opozicione stranke, njihovi članovi i aktivisti godinama delovali, navodeći neravnopravne izborne uslove, zatvorene medije, kampanje diskreditacije, pritiske i pretnje.
Istovremeno, akademska zajednica podseća da su se opozicione stranke godinama zalagale za poštovanje Ustava i zakona, institucije u službi građana, slobodne medije, slobodne i poštene izbore i odgovornost javnih funkcionera.
„Obnova demokratskih institucija preduslov je za obnovu partijskog političkog života, a ne njegov kraj“, poručuju potpisnici.
Kako navode, Srbija se trenutno ne nalazi pred običnim izborom između različitih ideologija i programa, već pred pitanjem stvaranja uslova za slobodno i fer političko takmičenje.
Prema njihovoj oceni, studente, profesore, nastavnike, poljoprivrednike, advokate, umetnike, novinare, građanske pokrete i opozicione stranke, bez obzira na međusobne razlike, povezuje zajednički interes – da građani Srbije ponovo mogu slobodno da biraju vlast i da je smenjuju.
Zbog toga pozivaju opozicione stranke da svoju odluku o izlasku na izbore posmatraju prvenstveno kroz pitanje da li ona povećava ili smanjuje mogućnost demokratskih promena.
„To pitanje je važnije od broja mandata, vidljivosti u kampanji ili toga ko će sutra moći da kaže da je bio u pravu“, navodi se u otvorenom pismu.
Potpisnici ističu da poštuju pravo svakog demokratskog aktera da sam odluči kako će nastupiti na izborima, ali upozoravaju da uz to pravo ide i odgovornost za posledice takve odluke po građane, društvo i državu.
„U izrazito neravnopravnim izbornim uslovima, međusobno nadmetanje onih koji žele demokratsku promenu ne bi smelo da postane važnije od stvaranja uslova u kojima će takvo nadmetanje dobiti puni smisao“, poručuju.
Poziv opoziciji da ne kandiduje sopstvene liste
Akademska zajednica je na kraju pisma uputila direktan poziv opozicionim strankama da odustanu od sopstvenih izbornih lista.
„Uz sve uvažavanje vašeg dosadašnjeg rada i zalaganja, pozivamo vas da ipak još jednom razmotrite mogućnost da na predstojećim izborima podržite Studentsku listu i ne kandidujete svoje liste“, navodi se.
Potpisnici ocenjuju da bi pobeda Studentske liste bila pobeda građana, demokratski orijentisanih političkih stranaka i države Srbije.
Opoziciji poručuju da bi u odluci o nastupu na izborima „opšti interes i zajednički cilj“ trebalo staviti na prvo mesto.
„Ne tražimo da se odreknete svojih političkih uverenja, niti da nestanu razlike među vama. Tražimo da ih svi na trenutak ostavimo po strani kako bismo zajedno stvorili uslove u kojima ćemo ponovo moći slobodno da se zalažemo za svoje ideje i normalnu slobodnu Srbiju“, zaključuje se u otvorenom pismu.
Ko je do sada podržao Studentsku listu?
Od parlamentarnih opozicionih stranaka, podršku Studentskoj listi dali su Demokratska stranka (DS) i Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS). Njihovi poslanici su, zajedno sa još nekoliko nezavisnih narodnih poslanika, formirali poslanički klub „Poslanici uz studente: za kontrolu izbora“.
Studentsku listu podržao je i Zeleno-levi front, uz napomenu da ta podrška nije bezuslovna.
Pokret slobodnih građana (PSG) odlučio je da ne izlazi na izbore, navodeći da nije došlo do formiranja jedinstvene liste parlamentarne opozicije, a na izborima će dati podršku Studentskom pokretu.
Od vanparlamentarnih stranaka i pokreta, Studentsku listu podržali su Kreni-promeni, Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, pokret Dveri i Dosta je bilo.
Sa druge strane, Nova demokratska stranka Srbije (NDSS) i Monarhisti trebalo bi da na izbore izađu zajedno kao „Autentična desnica“.
Kada je reč o proevropskoj opoziciji, prema trenutno dostupnim informacijama, ona bi na izbore trebalo da izađe u dve kolone.
U jednoj bi trebalo da budu Stranka slobode i pravde, Srbija centar (SRCE) i pokret Solidarnost, okupljeni u Platformu za evropsku Srbiju, dok bi drugu činili Narodni pokret Srbije, Ekološki ustanak i Novo lice Srbije, okupljeni u savez Narodna Srbija.
