Vrata metalurških pogona Srbija Ziđin Koper opet su bila otvorena za nekadašnje radnike topionice, elektrolize, livnice, energane i sumporne. Trideset penzionera posetilo je danas nova metalurška postrojenja i imalo priliku da vidi kako sada izgledaju pogoni u kojima su proveli dobar deo svog života, neko i ceo radni vek.
– Toliko je sve različito da je prosto besmisleno praviti poređenje sa onim što je bilo pre. K’o Bog i šeširdžija. U TIR sam došao pre 23 godine i tada su uslovi rada u topionici bili užasni. Reaktor, plamena peć, trule daske svuda po sumpornoj i elektrolizi, u energani prašina kad se „lopata“ ugalj. Čak je i transport bio u katastrofalnom stanju, a kamioni stari, pokvareni. Sada se sve promenilo, uslovi rada su drastično poboljšani i to se vidi golim okom. Bezbednost, takođe. O tome najbolje govore osmesi na licima radnika, a i mojih kolega penzionera koji s nevericom gledaju šta je sve urađeno i pokušavaju da prepoznaju pogon u kojem su nekada radili – rekao je Branislav Živanović, koji je pre godinu i po dana otišao u penziju.
U grupi radoznalih penzionera bio je i Ljubomir Jovanović. On je, kaže, ceo radni vek proveo u elektrolizi. Već 16 godina je penzioner i želja mu je bila da vidi robote. – U elektrolizi sam radio 41 godinu, pa sam hteo da vidim, dok još mogu da se krećem, kako danas pogon izgleda. Prezadovoljan sam. Čujem i vidim da je u ružičnjaku posađeno 14 hiljada ruža, pa nema ih toliko ni po gradu – kazao nam je on.
Branislav Janković, koji je 37 godina radio u Fabrici bakarne žice, a potom u elektrolizi i zlatari, reče nam da ne može da prepozna pogone u koje je često dolazio kao pomoćni radnik. – Sve se promenilo, a najveća razlika je u čistoći. Vidim mnogo nove opreme, sve je automatizovano i robotizovano, pa verujem da danas nema mnogo fizički zahtevnih poslova i da ljudi više nisu opterećeni pošto imaju mnogo bolje uslove za rad. Impresionirao me je park ruža, ali i prijem, jer su se svi potrudili da nas ispoštuju i ugoste.
Nekada zamenica rukovodioca pogona elektrolitičke rafinacije, a danas penzionerka Valentina Miljković reče nam da je ceo radni vek provela u TIR-u. – U penziji sam od 2024, pa sam ispratila izgradnju svih novih postrojenja. Videla sam novu tehnologiju i bila prisutna kada je puštana u rad. Prošle su samo dve godine otkako ne radim, ali vidim da je mnogo toga dodato u međuvremenu – kazala je ona.
Razgledanje nove metalurgije završeno je druženjem i posluženjem, a penzioneri su se kući vratili i sa poklonima kompanije.
