Dunav danas kod luke Prahovo

Kada kažemo "Dositej", mi mislimo na značaj prosvete, nauke i kulture. On je postao simbol knjige, škole i znanja. Veoma je važno da se nastavi ta dositejevska linija u našoj kulturi koja je omogućila da nadoknadimo zaostatke iz vremena turske okupacije i da za samo sto godina od Prvog srpskog ustanka, pa do početka 20. veka, napredujemo toliko da kroz Teslu i Pupina učestvujemo u vrhovima Druge industrijske revolucije. Dositej je bio vizionar – osetio je i predvideo kako će civilizacijski napredak sve više zavisiti od nauke i snage znanja, a sve manje od osvajanja teritorija, porobljavanja drugih naroda i ratova. Zato on smatra da ključnu ulogu imaju znanje i sloboda. Zasnovao je liniju slobodoumlja u našoj političkoj istoriji.

Dositejeva ogromna zasluga jeste u tome što je srpsko nacionalno pitanje postavio kao kulturno pitanje. Njegov poklič "Vostani, Serbije, mati naša mila" nije bio samo poziv za nacionalno oslobođenje nego i apel za duhovno uzdizanje srpskog naroda. Živimo u doba digitalizacije, u kojem je suštinsko pitanje kako iz okeana informacija koje nas okružuju prepoznati i izabrati ono što je bitno. Donedavno imati moć značilo je imati pristup informacijama. Danas to podrazumeva znati na šta ne treba obraćati pažnju. Kako iz obilja podataka izabrati ono što je bitno i odvojiti istinu od lažne informacije? Valja se setiti Dositejeve pouke iz basne "Medved i Ciganin": "Bolje što ne znati nego naopako i zlo znati". Razum, obrazovanje, vaspitanje, samousavršavanje – oslanjanje na njih jedino je način da izbegnemo lažni izbor između dezinformisanosti i neinformisanosti.

Dositejev pogled bio je usmeren prema Evropi. On kliče: "Vostani, Serbije... pokaži Evropi svoje krasno lice". S razlogom ga naslovljavamo našim najvećim evropejcem. Koreni Dositejeve slike o Evropi su helensko-filozofsko nasleđe i hrišćanstvo, a tačke oslonca prosvetiteljski principi: razum, nauka, humanizam i napredak. Možemo pretpostaviti da bi se veliki moralni propovednik zapitao šta je Evropa sačuvala od svojih izvornih vrednosti? Kao prosvetitelj rukovođen razumom, Dositej bi se, između ostalog, zapitao zašto se to ona svodi na samo jedan njen geografski deo – prostor Evropske unije. Evropski identitet je u krizi. Njegovi temelji su dovedeni u pitanje. A nove vrednosti koje se nameću sporne su i neodređene. Dogodio se fenomen posthrišćanske Evrope. Ateisti su postali većina. Otvorila su se nova pitanja koja se tiču temeljnih moralnih vrednosti zasnovanih na hrišćanstvu. Nacionalna država, kao jedan od stubova identiteta, dovedena je u pitanje. U multipolarnom svetu, koji je na delu, Evropa se nalazi između odluke da ostane samo deo zapadnog pola, kao manji partner SAD, ili da postane samostalni i specifični pol. No, bez obzira na krizu evropskih vrednosti, Dositej nas najverovatnije ne bi savetovao da se odreknemo Evrope. Ali njegov prosvetiteljski um sigurno bi posavetovao da prema njoj zadržimo kritički, a ne apologetski stav.

Slika dana: ZABORAVLJENA GRADSKA KUĆA

Slika dana: BUJICE NAPUNILE I REČNA KORITA

Slika dana: LASA, TIBET – „ZEMLJA BOGOVA“

Slika dana: ZABORAVLJENA GRADSKA KUĆA

O NAMA

PRATITE NAS