Bor, 7. jul – Planinarski Dom na Crnom vrhu, sagrađen 1952. godine, već godinama je u sklopu projekta „Jelen – Hajat“ i nikome ne služi. Ni planinarima ni ostalim građanima. Štaviše, retko ko zna u čijem je sada vlasništvu.
U vreme kada planinarska organizacija Bora obaleževa 70 godina postojanja i izuzetno uspšnog rada, njen prvi biser, najveći dosadašnji graditeljski poduhvat, dom na Crnom vrhu, ne samo da je oduzet (ili otet) planinarima, nego su od njega ama baš svi – od loklne samouprave pa redom, digli ruke. Gotovo neverovatno. Godinu dana kasnije sagrađani Dom planinara na Stolu je i danas u gazdovanju ovdašnjih planinara i služi za ponos gradu, pa i Republici. Zašto smo se onda tako lako, bezrazložno i neshvatljivo odrekli crnovrškog doma i skijališta – ni Bog sveti ne zna. Ako niko u novoj vlasti, prvenstveno onoj „petooktobarskoj, nije hteo da se pobrine, zašto se danas ćuti i izbegava čak i razgovor o toj temi. Kao da ne volimo svoj sopstveni imetak. Doduše, tako je i sa celim nadovršenim Miloševićevim gradom na Crnom hrhu, a nije puno bolje ni sa zdanjem „Kapija Bora“ koje – još je gore – postaje najveće ruglo grada.
Da li je došao dan kada će bar planinari, na svoju lepu i retku godišnjicu, postaviti pitanje dalje sudbine njihovog objekta (doma) na Crnom vrhu koji je toliko bio privlačan da ga je 1961. godine posetio i tadašnji predsednik Jugoslavije, Josip Broz Tito.