Despotovac, 19. januar – Život veterana Goluba Stevanovića i njegovog sina Luku ne miluje. U selu Lipovica kod Despotovca žive u trošnoj i oronuloj kući, koju je sagradio Golubov pradeda, borac na Solunskom frontu. Žive i gladuju.
I Golub je ratovao devedesetih, a godine na ratištima ostavile su posledice na njegovo zdravlje. Sada je u veoma teškoj i kritičnoj situaciji, koju, kako sam kaže, teško da može da preživi. Svom sinu Luki Golub je donirao koštanu srž, te se od tada otežano kreće, ne sme da ustaje, a zbog posttraumatskog stresnog sindroma tresu mu se ruke i ne može da kontroliše mnoge pokrete. Luka je sada zdrav, ali ne ide u srednju školu, već ispite polaže vanredno. Mora da brine o bolesnom ocu.
– Živim sa maloletnim sinom koji je morao i školu da napusti. Nemamo uslove da pohađa nastavu, nemamo čak ni za hranu, ni ogrev, bukvalno gladujemo – kaže Stevanović.
– Nemam ni za lekove. Da moja muka bude još veća, pre pet godina sam izgubio ćerku od 19 godina. Ona je poginula. Bio je to nesrećan slučaj, pala je iz traktorske prikolice. Od nje imam unuče koje živi sa ocem. Teško mi je što se moje dete toliko muči.
Kuća u kojoj žive Luka i njegov otac nema kupatilo. Smeštena je u jednom od zaselaka Lipovice, u brdima, tridesetak kilometara od Despotovca. Njih dvojica su ovde sami. Bez komšija. Bez asfaltnog puta. Bez prevoza i svega drugog. Struja je jedina tekovina civilizacije koja je do njih stigla. Stara peć ne može da zagreje sobu u kojoj Luka boravi sa ocem.
– Stalno mi je hladno. Želim da tata ozdravi i da preživimo zimu, a ostalo će nekako doći na svoje. Školu ću da završim vanredno, to sad nije problem, već lekovi koji pomažu tati – zabrinut je Luka.
Facebook Fundraiser: https://www.facebook.com/
SMS: Pošalji 1 na 1733
Tekući račun:
