Bor, 2. februar – Na veću smrtnost u Srbiji utiče i zagađenje vazduha. Prema proceni stručnjaka, izuzetno je visoko u više gradova. Toksične materije u više hiljada puta većoj koncentraciji od dozvoljene, svakodnevica je stanovnika Bora. Kažu da je posledica toga – višestruko veći broj maligniteta i smrtnih slučajeva nego u ostatku zemlje.
Od ponedeljka ekološki problemi mogu da se prijave putem „gReacta“. Nekoliko klikova i inspekcija i lokalna samouprava biće alarmirani. Sa „Play prodavnice“ aplikaciju će sigurno skinuti, ako već nisu, i građana Bora, grada koji živi i umire od teške industrije.
Ali, šefica katedre za zaštitu životne sredine na Tehničkom fakultetu u Boru Snežana Šerbula sumnja da će aplikacija da promeni ono što nisu uspela brojna pisma, pozivi i protesti. Recimo da smanji količine otrova u vazduhu, zemljištu i samim rudama ili da spusti količine kancerogenog arsena na dozvoljenih šest nanograma po kubnom metru.
„Kod nas to ide i do 10.000 odsto više na srednjim godišnjim vrednostima. Moji studenti bivši, moje kolege rade u tim laboratorijama. Kad dođu, pa mi kažu – profesorice, je l’ znate Vi šta ima u tom koncentratu?“ kaže Snežana Šerbula.
Najavljeno je da će kineski „Ziđin“ da poveća upotrebu topionice u samom gradu za 2,5 puta, pa će situacija biti i gora, strahuje Šerbula, koja je pre nekoliko godina učestvovala u izradi studije Insituta za javno zdravlje „Batut“ i Svetske zdravstvene organizacije.
„Ustanovili su da je u Boru životni vek kraći za deset godina na osnovu te studije. Dakle, ta je studija bila toliko problematična da onda nisu hteli da je objave na njihovom sajtu„, dodaje Šerbula.
Saglasna je sa tim profesorka i naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević prema čijim rečima su ljudi tamo izloženi pravom „toksičnom koktelu“.
„Informacija koju sam dobila, a to je novija, da u Boru 25 odsto populacije boluje od neke vrste maligniteta. U pitanju su i leukemija i autoimune bolesti. Podaci koje sam videla se odnose na supstance koje se mere u vazduhu, međutim, sigurna sam da tu postoje i radioaktivni elementi kao što je uranijum, kao što je radijum, radon…„, rekla je Đorđević.
„Svake godine nam po neko umre, od 40 do 50 godina, pa i preko 50, ali dosta mojih kolega je umrlo – na fakultetu koji su radili, koji nisu radili direktno na proizvodnji„, dodaje je Šerbula.
Sve to više nije lokalni, već nacionalni problem, naglašava Đorđević, jer zagađenje ne miruje u mestu.
Na pitanja, da li su i koliko veći smrtnost i pojava kancera u Boru za poslednjih nekoliko godina u odnosu na državni prosek, zvaničnog odgovora iz „Batuta“ nema.
Izvor: Nova
