Bor, 12.juli – Da je borska Toplana u istorijskim dugovima (2,5 milijardi) koji se gomulaju od njenog
izdvajanja iz RTB Bor, nije nepoznato. Naprotiv. Da je bez direktora koji je zvanično podneo ostavu – to
se i zna i ne zna. Ostavka direktora Milutina Simića usledila je pred poslednju sednicu Skupštine grada,
ali o njoj se nije raspravljalo. Na sednici se o tom problemu “mudro ćutalo”, mada je neko od odbornika
pitao ko će ubuduće da vodi taj kolektiv? I da li uopšte postoji direktor? Gradonačelnik je govorio o novoj
toplani čija je izgradnja planirana za sezonu nakon ove, predstojeće i da je taj projekat, ne samo zbog
gubitaka, neminovnost. Projekna dokumentacija već se sprema.
Da je pitanja direktora izuzetno važno – nije nepoznanica. Da oko svega toga, pogotovu na relaciji
direktor – gradonačelnik, ima nesporazuma – verrovatno ne treba polemisati. Jasno je da tu ima svega i
svačega. I to saznanje je dovoljno.
Vreme prolazti i treba se što bolje spremiti za narednu sezonu od 15. oktobra. Kupovina energenata je
veoma bitna. Šta je sa tim poslom? Građani očekuju pravu istinu i – tople stanove, bez zastoja i
nekvalitetnog grejanja. Na poslednjoj sednici gardske skupštine gradonačlenik je upozirio da se u tom
preduzeću gomilaju gubici i da je neophodno preći na “zelenu energiju” ne spominjući ostavku direktora i
šta valja činiti u tom smislu. Čak je pozvao na opštu saradnju i pomoć pri realizovanju ovog projekta.
Ovde je, bez većeg uvoda u temu, gužva u partijskoj disciplini vladajuće stranke. Gradonačelnik,
očigledno je, hoće da se pita za sve iako menadžment preduzeća smatra da nema boljitka bez
samostalnosti u radu i isključivo stručnog pristupa poslu. Ako je već izabran, i ako je to učinjeno i
konkursom, rukovodilac hoće i da odgovara za svoje poslovne poteze i da podnosi račune, pre svega
građanima koji plaćaju usluge. U nas se, izgleda, radi drugačije. U posao menadžmenta, u javnom
sektoru, meša se i partijska i gradska vrhuška. Na drugoj strani, za sve što se događa i čini – oodgovoran
je direktor, ponegde se i ponekad prozove i nadzorimi ili upravni odbor. Uglavnom, prvi na udaru je
direktor. On, u tom slučaju, ili će strogo da sluša lokalnu i partijsku vlast – da se razapne na dva
koloseka i da se pomiri sa neizvesnom sudbinom ili će da se skloni. Da ustukne. Možda, kad iscrpi sve
izvore snalaženja i opstanka, da, poput Toplane, podnese ostavku koja će da se krčka u partijskom loncu
na ne baš tihoj vatri. Radi – opat – partijskog mira u kući. Zamršena i nezgodna pozicija, pogotovu ako se
umešaju dušebrižnici i funkcioneri iz Beograda. I kako onda taj i takav da opstane i posveti se glavnim
obavezama – grejanju građana, novim energentima, novoj toplani, investicijama u toplovodnu mrežu,
vraćanju dugova? Ostavka je, ruku na srce, neminovna. Štaviše, i jedino moguće i najzdravije rešenje.
I tek onda dolazi se u novi, začarani krug – kako sve nesporazume i netrpeljivosti zataškati, a nagomilane
muke i teškoće prevazići što bezbolnije. U ovom, borskom slučaju, čekaće se reč partijskih šefova iz
Beograda bez kojih u lokalu ne smaju ni da pismnu. Poznato je da današnjim vlastodršcima nije neka
nevolja i da za direktora postave bilo koga, samo ako to aminuje partijska ličnost na položaju. Pa
uzimimo primer borske Tursitičke organizacija koliko se izmenjalo direktora i raznih rukovodilaca. Samo,
Toplana je previše vruća priča za igrarije i kadrovska preplitanja.
U ovom konkretnom slučaju, kao da se ništa naročito ne događa. A direktor je zaista podneo ostavku.
Najverovatnije, s debelim razlogom. Možda u lokalnoj vlasti to olako shvataju iz samo njima poznatih
istina. Kad blizu tri godine nisu imali – ni danas nemaju – zamenika gradonačelnika, a svi drugi, bar u
okruženju, imaju i služi im, onda se ne treba čuditi. Ni truditi se da dokažete zašto je odbornička
znatiželja o ostavci direktora Toplane ostala tiha, gotovo nečujna. I to pored lepo plaćenog, moguće je i sa
dizajniranim zvukom, direktnog TV prenosa.
DA LI JE BORSKA TOPLANA BEZ DIREKTORA?
