Beograd, 14. februar – Da bi se nadoknadio manjak ovog kadra, srednjoškolci bi iz škole uskoro mogli da izlazi sa Ce i E kategorijom, a dogovoreno je i da pre navršene 21 godine prođu sve dodatne obuke, za polaganje E kategorije.
Srbija nema dovoljno profesionalnih vozača, jer sve manje ljudi želi da se bavi ovim poslom. Mnogi odlaze u inostranstvo, zbog većih plata i boljih uslova rada, a veliki broj vozača teretnjaka ide i u zasluženu penziju. U Udruženju prevoznika tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju „Međunarodni transport” podsećaju da zemlji nedostaje između 7.000 do 10.000 ovakvih profesionalaca, a među njima su i oni koji upravljaju niskotonskim vozilima, autobusima, specijalnim vozilima…
– Došli smo u poziciju da ne možemo da prevezemo robu koju su proizvela preduzeća koja posluju u Srbiji. Nemamo vozača već odavno. Drugi problem se odnosi na obuku kadrova, a to ne možemo sami da rešimo, bez pomoći države. Zato smo je nedavno i zatražili. Najavljene su promene u školskom sistemu. Dosad je bilo pravilo da učenik iz srednje škole izlazi sa Ce kategorijom, a sada ulazi u program da će izlaziti sa Ce i E kategorijom, a to znači da će moći da vozi i šlepere, a ne samo mala vozila, što je veliki pomak – naglašava Neđo Mandić, predsednik udruženja.
Dodaje da Zakon o bezbednosti saobraćaja dobija važnu izmenu, a to je da će vozači ubuduće moći i pre navršene 21 godine da prođu sve dodatne obuke, za polaganje E kategorije, što dosad nije bilo moguće.
– Time će se osposobiti za rad. To je bio veliki problem, posebno kada znamo da je aktuelan deficit te radne snage. Dobili smo uveravanje i da će srednje saobraćajne škole moći da postanu centri za obuku vozača, a to su dosad radili samo privatnici koji su previše skupi. Agencija za bezbednost saobraćaja prihvatila je naš predlog – navodi Mandić. Dodaje da će to značiti ubrzano doškolovavanje kadra, a već od septembra očekuje se da će se jedan broj srednjih škola uključiti u redovnu, početnu, ali i periodičnu obuku za vozače.
– Te obuke neće biti skupe, a doneće dobro ne samo kandidatima, već i državi koja će steći obučen novi kadar – napominje Mandić.
Srbija ima između 160.000 i 200.000 vozača, podaci su Agencije za bezbednost saobraćaja, podseća on, ali je oko 20.000 do 30.000 njih u međunarodnom transportu, dok sa diplomom vozača iz klupa godišnje izađe oko 1.000 novih učenika, što nije dovoljno. Dodatan problem je i to što su mnogi vozači i inženjeri drumskog saobraćaja otišli da rade van granica Srbije. Jedan od njih je i Srđan Marojević (53), koji je odlučio da posle 28 godina staža i rada kao instruktor, predavač i ispitivač u auto-školi, ode u Sloveniju i postane vozač kamiona teretnjaka. Danas vozi „skaniju”, dugačku 16,5 metara, obilazeći puteve zapadne Evrope, prevozeći plastiku, ivericu, auto-delove, hemijsku industriju…
– Nisam više mogao da izdržim tempo koji mi je bio zadat u Srbiji. Imao sam puno radno vreme bez ijednog slobodnog vikenda. Kada prođe godina, ja shvatim da sam na nuli. Eto, toliko sam mogao da zaradim, radeći non-stop. Uspevao sam da opskrbim porodicu zarad normalnog života, ali ni dinar da uštedim. To me je ubijalo u pojam, a i znao sam da za takav isti rad negde na zapadu mogu da steknem mnogo više – priznaje Srđan, koji po drumovima Italije, Francuske, Nemačke, Holandije, Belgije krstari od 2017. Za to vreme uspeo je da svojom kćerkama kupi stan u Beogradu. Od svog rada vozač šlepera u inostranstvu može da zaradi od 1.500 do 2.500 evra mesečno. To je, dodaje Srđan, sasvim dovoljno za život, a može i da se uštedi.
– Vozači nemaju nikakve troškove, sem za hranu. Spavamo u kamionu, to nam je druga kuća. Ipak, evropskim kamiondžijama je lakše, jer nema graničnih zadržavanja. Granicu prelazimo sa 80 kilometara na sat. Da, recimo, moram da sedim na granici ceo dan kao kolege iz Srbije, taj posao ne bih radio ni u snu. Tako da, vozačima iz Srbije nije lako, em su slabije plaćeni, em su im uslovi rada lošiji a i nema ih dovoljno – navodi on.
Njegov jedan radni dan traje 13 sati. Vozi se „čista regula”, tako kažu iskusni vozači, a to znači da pravila moraju strogo da se poštuju.
– Nema onoga „još malo ću da vozim”. Radi se koliko tahograf u kamionu dozvoljava, on nam je najbolji saveznik. Devet sati smo u kontinuitetu na točkovima, a za utovar i istovar robe možemo da odvojimo dodatnih četiri časa. Posle toga sledi odmor od 11 sati – napominje vozač teretnjaka.
Izvor: Politika
