Ljudske sudbine: JANU VIŠE NEMA KO DA ISPRATI U ŠKOLU

Vranje, 9. mart – Upravo je ovo realnost i najveća želja desetogodišnje Jane Mihajlovic iz sela Toplac kod Vranja koja je izgubila svoju mamu pre 3 godine, usled duge borbe sa rakom dojke. Jana je tada imala samo 7 godina, a njena mama je smogla tek toliko snage da se zadrži na ovoj Zemlji i vidi svoju mezimicu kako kreće u 1.razred. Posle tragičnog događaja koji je promenio i njen, ali i život njenog oca Gorana Mihajlovića (48), malo je bilo razloga za smeh. Devojčica živi u staroj kući bez kupatila sa tatom i bakom, njegovom majkom (72), koja je ostarila i kojoj je sve teže da se brine o pokućstvu i unuci. Mala Jana danas odrasta sa tatom i bakom u uslovima u kojima nijedno dete ne sme da odrasta, 3 prostorije bez laminata, kuhinja bez sudopere i kućnih elemenata, bez vode i bez kupatila, a Janina baka pere na ruke, vodom sa obližnjeg izvora onda kada je uopšte i ima.

Goran, koji je morao da napusti svoj posao u firmi u Vranju kako bi se starao o svojoj supruzi, sa teškoćom i bolom u grudima prisetio se kako je sve počelo. Njegova žena je sasvim slučajno pod prstima osetila kvržicu poput zrna pasulja. Najpre su joj lekari rekli da nije ništa, a potom je napipala još jedno zrno. Ispostavilo se da ima galopirajući tumor, a da priča bude još strašnija, u tom periodu je saznala i da je trudna. Da je sreća bila na njihovoj strani, Jana bi danas imala brata ili sestru i svoju mamu da brine o njima. Međutim lekari su joj savetovali da u 4. mesecu trudnoće izvrši kiretažu, jer njeno oslabljeno telo ne bi bilo sposobno da stvori još jedan život. Ubrzo nakon toga Janina mama je krenula na hemioterapije, a Goran se priseća kako joj je odmah nakon druge terapije opala njena duga zlatna kosa koju je Jana nasledila i po kojoj je dobila nadimak- Zlatokosa.

Na trenutak se činilo da sve ide na bolje, iako je usled svih zračenja Jana bila daleko od svoje majke, svaki dan plačući i shvatajući sve jasnije da ona ne može i neće da živi bez svoje majke. Iako se njena mama vratila kući da ispuni sebi poslednju želju i isprati ćerku u 1.razred, krajem oktobra već nije mogla ni da govori ni da hoda. Ubrzo nakon toga, 7.novembra 2018.godine, Jana je poslednji put poljubila svoju mamu pred polazak u školu. Više ništa nije bilo isto, a Jana je i dan danas ponekad traži i doziva.