KOLIKO KOŠTA ZAKUP PIJAČNIH TEZGI U NIŠU, ŠAPCU, NOVOM SADU, JAGODINI, ZAJEČARU, ZRENJANINU, KRAGUJEVCU, VRANJU I UŽICU

Tezge se mogu zakupiti na dnevnom, mesečnom i godišnjem nivou. Cene su različite, ne samo između gradova, već često variraju od pijace do pijace.

Niš: Pijačne tezge mesečno koštaju od 8.000 do 15.000 dinara

Cene mesečnog zakupa tezgi na zelenim pijacama u Nišu kreću se od oko 8.000 do 15.000 dinara, u zavisnosti od vrste robe koja se na njima prodaje i pijačne zone na kojoj se nalaze, kažu u niškom javnom komunalnom preduzeću Tržnica.

Pijačna tezga se može zakupiti i na godinu dana, na licitaciji, koja se organizuje krajem godine, i na kojoj dotadašnji zakupac ima pravo prečeg korišćenja i može da je dobije po ceni iz prethodne godine.

„Ukoliko on to ne želi, licitira se, pa cena zakupa jedne tezge za godinu dana može da dostigne i 150.000 dinara“, kažu u niškoj Tržnici.

U ovoj niškom preduzeću kažu da su cene zakupa tezgi regulisane internom odlukom iz juna prošle godine i da od tada nisu menjane.

Prema ovoj odluci, pijačni prodavci mogu zakupiti tezge na dan, a dnevna naknada se kreće od 164 dinara, bez PDV-a, do 342 dinara, takođe bez PDV-a.

Ukoliko prodaju poljoprivredne proizvode, oni mogu i rezervisati tezgu na mesec dana, a uz rezervaciju plaćati dnevnu naknadu za dane kada dolaze na pijac.

Mesečna rezervacija tezge košta od 462 dinara, bez PDV-a, do 1980 dinara, u zavisnosti od pijace i vrste robe.

Prodavci koji prodaju piljarsku robu plaćaju osnovnu mesečnu pijačnu naknadu, ali ne i dnevnu naknadu.

Cena „piljarske tezge“, tako iznosi od 1623 dinara, bez PDV-a, do 5981 dinar, takođe bez PDV-a.

Grad Niš ima 15 mešovitih pijaca kojim gazduje Tržnica.

Šabac: Građani se najčešće odlučuju za kvartalni zakup tezgi

Na centralnoj gradskoj pijaci „Živinarnik“ u Šapcu, godišnja cena zakupa tezge, u zelenom delu, iznosi 56.400 dinara, dok je cena zakupa na pijaci Tržnica, koja je jedini pijačni objekat zatvorenog tipa, 70.450 dinara.

Građani koji zakupe tezge na ove dve pijace, plaćaju i dnevnu taksu od 120 dinara, dok je za nezakupljenu tezgu potrebno izdvojiti 309 dinara.

Cena godišnjeg zakupa rashladnih vitrina, na pijaci Živinarnik, kreće od 32.000 do 40.000 dinara, u zavisnosti od veličine vitrine, dok je na pijaci Tržnica 55.700 dinara.

„Većina građana opredeljuje se da tezge zakupi kvartalno, odnosno na tri meseca“, kaže za Danas šefica Sektora pijaca JKP „Stari grad“, Milica Ranković.

„,Lakše im je da plate do 3 meseca, posebno kada je reč o sezonskoj robi. Kad je van sezone, oni ne moraju da nastave zakup, ili recimo rezervišu samo jednu tezgu, a kad je sezona dve ili tri tezge“, objašnjava Ranković.

Cena kvartalnog zakupa zelene pijace na Živinarniku je 14.900 dinara, dok je u Tržnici 19.650 dinara.

Kvartalni zakup robnog dela, gde se ne prodaju perhrambeni proizvodi, na obe pijace je po 16.000 dinara.

Što se ostalih gradskih pijaca tiče, dnevna taksa za zakupljenu tezgu na pijaci Stadion je 120 dinara, a za nezakupljenu 423 dinara.

Na pijaci Kamičak, zakupljena tezga je 60 dinara, a nezakupljena 170 dinara.

Na pijaci Buvljak, za zakupljenu tezgu dnevno treba izdvojiti 214, a za nezakupljenu 428 dinara.

Novi Sad: Uz zakup i pijačarina

Pijačari u Novom Sadu plaćaju višestruke namete, ukoliko žele da prodaju svoju robu na pijačnim tezgama, a parametri na osnovu kojih se kreću cene rezervacija prodajnih mesta i pijačarine su brojni, od opremljenosti i lokacije prodajnog mesta do vrste robe, ali i njene vrednosti u pojedinim slučajevima.

Tako se na Futoškoj pijaci, mesečni zakup naplaćuje  od 377 do 870 dinara, dok cene zakupa na Ribljoj pijaci, u samom centru Novog Sada kreću od 190 do 500 dinara po dužnom metru.

Od 363 do 498 dinara plaćaju prodavci na Limanskoj pijaci, dok na Satelitskoj, Petrovaradinskoj i Kameničkoj pijaci moraju izdvojiti oko 250, a na Detelinarskoj od 360 do 400 dinara. Na Kvantašu tezga je 2.008 dinara a na Najlonu od 215 do 276 dinara.

Uz tu cenu, zakupci plaćaju i niz drugih nameta, na osnovu opremljenosti njihovih prodajnih mesta. Tako se za tezgu sa rashladnom vitrinom na Futoškoj i Limanskoj pijaci mora izdvojiti i do 1770 dinara, odnosno 1220 na Detelinarskoj pijaci.

U pitanju su cene zakupa prodajnih mesta za prodaju prehrambenih proizvoda, a kada je reč o neprehrambenim i zanatskim proizvodima, cena je nešto drugačija.

Na Futoškoj pijaci cena rezervacije prodajnog mesta u tom slučaju kreće se od 5.900 do 11.900 dinara mesečno, na Ribljoj i Limanskoj pijaci od 4.300 do 4.570 dinara, a na Satelitskoj, Petrovaradinskoj i Kameničkoj 1750 dinara. Najjeftinija naknada je na Detelinsrskoj i Temerinskoj pijaci, svega 612 dinara. Na Najlonu je potrebno izdvojiti 2.000 do 2.500 dinara.

Uz te troškove račina se i cena pijačarine u odnosu na kategoriju u koju je svrstano prodajno mesto. Najniža cena kreće se od  99 dinara na Temerinskoj pijaci, dok je za isti trošak na Najlon pijaci višestruko skupji, čak 841 dinar, ukoliko su u pitanju prehrambeni proizvodi.

Izuzetak je Kvantaška pijaca, na kojoj se pijačarina računa primenom procenta od 4 odsto na vrednost robe koju određuje komisija ili šef pijace i naplaćuje se na unetu robu i važi tri dana, nakon čega se naplaćuje dnevna pijačarina, koja iznosi od 440 do 520 dinara , u zavisnosti od površine prodajnog mesta.

Za prodaju neprehrambenih proizvoda, na Futoškoj, Ribljoj i Limanskoj pijaci mora se izdvojiti od 8.200 do nešto više od 8.800 dinara mesečno. Upola jeftinije je na Satelitskoj, Petrovaradinskoj i Kameničkoj pijaci, a najjeftinije na Detelinarskoj i Temerinskoj, oko 3 i po hiljade.

Odvojena stavka je prodaja jelki, koja prodavce na Ribljoj i Limanskoj pijaci košta oko 14.800 dinara mesečno, odnosno 13.300 na Satelitskoj, Petrovaradinskoj i Kameničkoj pijaci.

Jagodina: Prodavci zadovoljni, cene se ne menjaju

Zakup tezgi na jagodinskoj Zelenoj pijaci košta 2.850 dinara za jeftinije i 3.000 dinara za skuplje i veće konstrukcije.

Prodavci kažu da je to cena koja se godinama unazad nije menjala i da su zadovoljni što nema poskupljenja.

Ista situacija je i na buvljaku, s tim što se skromnije tezge plaćaju 2.000 dinara, a zakupcima su u ponudi i one od 4.000 dinara mesečno.

„Cene su iste poslednjih 12 godina. To nam je opština omogućila, kao i paušalno plaćanje poreza i zahvalni smo na tome“, rekla je za Danas prodavačica sa buvljaka.

Ipak, reč je o pijaci koja je na otvorenom, što radnicima često otežava posao posebno kada je hladno i kišno vreme, ali ističu da se ne žale na iznos koji plaćaju za tezge.

Zaječar: Cene zakupa tezgi visoke, a i malo građana pazari na pijaci

Prema rečima radnika JKP “Higijena” Zaječar, koje upravlja zelenom pijacom u gradu na Timoku, zakup tezge, zatvorene za odloganje robe, mesečno iznosi 3.300 dinara, dok tezga, otvorena košta mesečno 2.800 dinara.

Pored mesečnog zakupa, zakupci su dužni da dnevno plaćaju i pijačnu taksu, koja zavisi od količine robe na tezgi. Ako je tezga puna, dnevna taksa iznosi 300 dinara, a ako je roba postavljena na pola tezge, zakup je 150 dinara.

Prodavci na zelenoj pijaci u Zaječaru nisu zadovoljni cenama zakupa, ali kažu da zakup nije toliki problem, već je problem što je sve manje građana koji kupuju voće i povrće na pijaci.

Kako da nije skupo. Plaćam 3.300 dinara mesečno zakup, pošto mi je tezga zatvorena za odlaganje robe. Uz to plaćam dnevno i 300 dinara pijačnu taksu. Mogu da kažem, da ima ljudi koji kupuju robu, cena zakupa i takse bila bi podnošljiva, ali kada su ljudi preši da kupuju po marketima, naravno da je nama ova cena zakupa visoka. Takođe pijaca je u lošem stanju, ništa se ne ulaže”, kaže Dragan Jović, prodavac na pijaci u Zaječaru.

Lela Petrović, kaže da je cena zakupa tezgi povećana u toku pandemije, i smatra da je visoka.

“Plaćam zakup 2.800 dinara mesečno, plus taksu 300 dinara dnevno. Bukvalno nas deru. Zamislite, oni su cenu zakupa povećali u toku pandemije. Da li je to normalno i fer”, upitala je ona.

Pokušali smo da kontaktiramo i JKP “Timok održavanje”, koje upravlja robnom pijacom, ali su nam kazali da trenutno nema ko da nam kaže informacije kolika je cena zakupa, već su nas uputili na svoj sajt, na kome tražene informacije nismo uspeli da nađemo.

Zrenjanin: Prodavcima zakup tezgi skup ali mnogi nemaju drugo mesto za prodaju

Zrenjaninska centralna pijaca je četvrtkom, kad je pijačni dan, puna prodavaca i kupaca. Tu je i proslava katoličkog Uskrsa, bliži se i pravoslavni, pa nije čudo što su na pijaci svi koji imaju šta da prodaju a i kupci žure da se snabdeju mladim zelenišem, meso, sirom, jajima.

Drugim danim je slika izgleda sasvim drugačije. I zrenjaninski prodavci na pijaci, osim proizvođača, pridružili su se protestu i svoje tezge prekrili ceradama.

– Mogu vam reći da sam prvi put ponosna što sam pijačni prodavac. Protest je bio dostojanstven ali sumnjam da će zahtevi biti usvojeni, pa ćemo sigurno prostestvovati i dalje. Za nas nema sluha prvo pijačna uprava, lokalna samouprava a onda i država. U pijačnoj upravi imao toliko zaposlenih, broja im ne znamo. Samo se pojavljuju novi. Verujem da to košta, ali zašto nas. Mi ne možemo da uvedemo fiskalne kase. Radimo na otvorenom, što znači da, ako se fiskalizujemo, moramo da radimo i kad veje sneg i kad duva košava i kad nema nikoga na pijaci. Za nas je to neizvodljivo i ako ostane ova odluka, ja ću prva zatvoriti tezgu. Da godišnje plaćam 8 200 dinara rezervaciju, pa još mesečnu rezervaciju pa dnevnu pijačarinu, nema šanse. Da ne govorim da mi prodavci plaćamo WC na pijaci dnevno 50 dinara. Pa gde to ima da na svom radnom mestu plaćaš WC. I parking plaćamo. A od ovog mog posla ne živim ja nego i moja porodica, rekla nam je prodavačica šivenih spavaćica i donjeg rublja na zrenjaninskoj pijaci.

U mlečno – mesnoj sali četvrtkom nema gužve. Prodavac i proizvođač mlečnih proizvoda iz Žablja kaže da mu je rezervacija vitrine skupa pogotovo što malo više mušterija ima samo subotom.

– Dođem i utorkom i četvrtkom ali samo subotom ima više kupaca. A ja zakup vitrine plaćam bez obzira na to ima li mušterija ili ne. Pijačna uprava ne radi ništa na reklamiranju nas proizvođača. U Novom Sadu proizvođači mogu da stavljaju svoje objave na pijačni sajt. U Zrenjaninu sajt jedva i da postoji, fejsbuk i instagram ni nemaju, kaže prodavac sira i milerama na zrenjaninskoj pijaci.

Koliko tačno prodavce košta to što prodaju na zrenjaninskoj centralnoj pijaci izračunao bi digitron.

– Mi plaćamo zakup po tri osnova. Plaćamo godišnju rezervaciju, zakup tezge i dnevnu pijačarinu. Nije jeftino, ali opredelili smo se za ovaj posao, pa radimo i plaćamo, rekla nam je prodavačica domaće testenine i orašastih plodova.

Na sajtu Javnog komunalnog preduzeća „Pijace i parkinzi“ stoji cenovnik u kom se nije lako snaći.

Po važećem cenovniku za dnevnu rezervaciju tezge bez krova treba platiti 70 a sa krovom 145 dinara. Na mesečnom nivou to je 930 odnosno 1050 dinara.

Dnevna pijačarina za tezgu bez krova je 115 dinara a mesečna 2 990 dinara.

Dnevna rezervacija za rashladnu vitrinu je 270 a mesečna 3 390 dinara. Dnevna pijačarina za vitrinu je 210 a mesečna 5 380 dinara.

Kragujevac: Najskuplje u ekstra zoni Šarene pijace

Šarena pijaca je najveći pijačni objekat u Kragujevcu sa čak 558 tezgi.

Mesečni zakup pijačnog prostora je u ekstra zoni 16.000 dinara sa PDV-om, u prvoj 12.500 a u drugoj 12.000 dinara. Zakup pulta na ovoj pijaci je na mesečnom nivou 8.590 dinara.

Prodavačica garderobe koja se već 25 godina bavi ovim poslom a na ovoj je pijaci punih 13 godina i ima tezgu u ekstra zoni.

– Zakup tezge je prevelik jer nam sa ostalim dažbinama, zdravstvenim i socijalnim izađena 35.000 dinara mesečno, što je u Kragujevcu jedna plata. Ne zaradimo gotovo ništa jer je to samo presipanje iz šupljeg u prazno jer sve ode na dažbine i takse, kaže ona.

Već 12 godina u ovom objektu pult sa gvožđarskom robom ima Bogoljub Milosavljević.

– Mnogo je. Ovo i nije tezga već pult od 1,6 kvadrata za čiji zakup dajem 8.600 dinara plus sve ostale dažbine. To nema na Menhetnu, tvrdi on, dodjući da sa dodatnom fiskalizacijom koja sa sobom vuče još nameta od interneta do knjigovođe hoće od pijačara da naprave  male Miškoviće”.

Zbog toga što se u Kragujevcu već pune dve godine renovira Gradska tržnica pri kojoj je najveća zelena pijaca u gradu Kragujevčani su primorani da se poljoprivrednim proizvodima snbdevaju na malnjim pijacama u gradskim naseljima. Cena zakupa pijačne tezge na njima zavisi od veličine i lokacije same pijace i na većima je skuplja a na manjim jeftinija. Takođe, cenu zakupa tezge određuje i njeno mesto, odnosno zona ili klasa na kojoj se nalazi na samoj pijaci.

Pijaca u naselju Aerodrom, sa 99 tezgi najveća je u Kragujevcu posle Zelene. Na njoj rezervacija tezge u eksta zoni na godišnjem nivou sa PDV-om je 10.733 a u Prvoj zoni 9.751 dinara. Mesečni zakup tezge, sa PDV-om u eksta zoni je 3.550 dinara plus dnevna kvita od 280 dinara, a u prvoj 3.350 dinara, sa kvitom na dnevnom nivou od 260 dinara.

Tezge se mogu rezervisati i na tri meseca a u tom slučaju njihovo iznajmljivanje u ovom objektu košta u ektsra zoni za taj period 2.683 dinara a u prvoj 2.438 sa PDV-om, naravno.

Prodavac sa voćem i povrćem čija je tezga smeštena u ekstra zoni već 15 godina kaže da je pola tezgi prazno, mda su ih sada u sezoni donekle popunili prodavci cveća.

– Od Božića na ovamo – tropa. Nema kupaca a nabili su i tri mega marketa u krugu od 20 metara od objekta. Sa zakupom i dažbinama iznajmljivanje tezge izađe na preko 20.000 dinara, što je previše, ogorčen je on.

Manje pijace poput onih u naseljeima Bubanj i Bresnica godišnja rezervacija tezgi u prvoj zoni sa PDV-om 9.751 a u drugoj 6.440 dinara. Na tromesečnom nivou rezervacija tezgi iznosi u prvoj 2.438 a u drugoj zoni 1.610 dinara.

Mesečni zakup tezgi na ovim pijacama je 2.250 dinara u prvoj i drugoj zoni. Dnevna kvita na Bubnju i Bresnici je 200 dinara sa zakupninom tezge i 400 bez.

Na pijacama u naseljima Erdoglija i Stanovo rezervacija tezge na godišnjem nivou je 2.372 dinara sa PDV-om a njihov mesečni zakup 1.550 ako je u pitanju prehrambena i 2.650 dinara ako je reč o neprehrambenoj robi.

Dnevna kvita na ovim pijacama je 150 dinara ako je tezga zakupljena i 300 dinara ako nije.

Inače, cenovnik zakupa tezgi na kragujevačkim pijacama nije se menjao od 2014. godine. Trenutno je u izradi njegova izmena a namera je da se pijačnim prodavcima smanje dažbine kako bi se olakšao njihov rad, poput ukidanja rezervacija.

Na svim kragujevačkim pijacama ima slobodnih tezgi za zakup a kako cene biće ih još više.

– Neće biti dobra godina. Zbog fiskalizacije će se smanjiti ponuda robe a to automatski značinjeno poskupljenje. Preskupa roba rasteraće kupce kojih i onako ima sve manje, cene na kragujevačkim pijacama.

Što se pijačne prodaje u Kragujevcu tiče, ne samo prodavci već apsolutno niko nije za njenu fiskalizaciju.

– Na taj način pijaca gubi svoj smisao a izuzetno je veliki i važan način snabdevanja naših ljudi. Od nas pokušavaju na silu da naprave hipermarkete a pijaca to nije. Za mnoge ljude odlazak na pijacu nije samo puka nabavka zeleniša i prehrambenih proizvoda već ritual u kome uživaju, kažu kragujevački pijačari.

Vranje: Dnevni zakup tezgi 300, mesečni 4.800 dinara

Dnevni zakup tezgi na Zelenoj pijaci kod Bujkovskog mosta u Vranju košta 300 dinara, a mesečni 4.800, rekao je za Danas Dejan Tasić, šef Pijačne uprave.

Istakao je da je u najvećem broju slučajeva zakup na mesečnom nivou i da prodavci, uslovno rečeno, „znaju koja je čija tezga“.

„Najveća špic sezone je letnji period i vreme zimnice, tada je i najveća potražnja za tezgama, zakupe ih ljudi da budu sigurni da ipak neće neko da dođe sa strane i da im oduzme tezgu. Dvaput godišnje raspisujemo licitaciju, da sve bude transparentno oko zakupa“, rekao je Tasić.

Ova Zelena pijaca je pokrivena i, kako je istakao Tasić, uslovi su takvi da ljudi dolaze tokom cele godine, i prodavci i kupci.

„Na ovoj pijaci imamo 201 tezgu, a zakupljeno je, na godinu dana, samo dvadesetak. To su ljudi koji su maltene svakog dana na pijaci, osim u periodu većih praznika“, kazao je Tasić.

Prodavac Ivica Demiranović, sa druge strane, smatra da su dažbine previsoke i da je ovo vreme „preživljavanja“.

„Plaćamo 7.000 dinara zakup tezge, to je jedna baraka. Kiša kad padne, roba nam je mokra. Kod nas je samo preživljavanje“, rekao je Demiranović za Danas.

Podsetio je na to da će uskoro stupiti na snagu Zakon o fiskalnim kasama koji će se ticati i pijačnih prodavaca, pa je to dodatan trošak na već postojeće.

„Plaćamo porez državi paušalno, 14.000 dinara mesečno. Ali ovaj Zakon o fiskalnim kasama koji će važiti od 1. maja malo je komplikovan. Nema prodaje, vidite, celog dana čekamo da neko dođe. Ne bi trebalo da uvedu ovu fiskalizaciju. Kada se uvedu fiskalne kase, koštalo bi više, treba svaki artikl da se ‘udara’. A ako kupcu naplatim i PDV, ode on u butik – em je jeftinije, em ima gde da se presvuče i proba garderobu“, rekao je ovaj prodavac na Zelenoj pijaci koja se nalazi u samom centru grada.

Užice: Zakup tezgi na godišnjem nivou od 29.000 do 56.000 dinara

Na užičkoj Zelenoj pijaci, zakup pijačne tezge na godišnjem nivou kreće se od 29.000 do 56.000 dinara, u zavisnosti od pijačne zone.

Tako zakup tezge na godinu dana u prvoj zoni košta 56.000, u drugoj 48.000, cena u trećoj zoni je 43.000 dinara, u četvrtoj 38.000, a u petoj 29.000 dinara.

Ako su korisnici tezgi ujedno i vlasnici samostalnih trgovinskih radnji, cena se uvećava za 25 odsto.

Dnevna pijačarina u prvoj zoni na užičkoj Zelenoj pijaci iznosi 440 dinara, dok je u drugoj nešto jeftinija i košta 370 dinara. U ovom slučaju, cena tezge u trećoj zoni je 350, u četvrtoj 310, dok za tezgu u petoj zoni na dnevnom nivou, zakupci izdvajaju 270 dinara.

Rukovodilac RJ Pijace, Marijana Milosavljević, za Danas kaže da je u ovom trenutku zakupljeno 96 tezgi na godišnjem nivou.

– Prošle godine bilo je zakupljeno 105 tezgi. Sadašnji broj je nešto manji uglavnom zbog smrti zakupaca, koje niko nije nasledio u tom poslu, ali uskoro očekujemo i više zakupaca, između ostalog, iz Leskovca, kaže Milosavljević.

Inače, glavna gradska Zelena pijaca „Lipa“ raspolaže sa 220 tezgi, 57 prodajnih mesta u kioscima i 15 koševa, dok se mlečni i suvomesnati proizvodi prodaju u Mlečnoj hali.

U toku je treća faza rekonstrukcije pijace, koja je počela 2018. godine, a između ostalog, podrazumeva postavljanje novih stolova umesto dosadašnjih tezgi.

Izvor: Danas