Beograd, 14. maj – Na naučno-stručno skupu sa međunarodnim učešćem „Dobra praksa u drumskom saobraćaju i transportu“, koji je održan od 11. do 12 maja u Beogradu, Igor Velić, master inž. saobraćaja iz Bora je kao predsednik udruženja za bezbednosti saobraćaja „Sigurne staze“, predstavio jedinstven rad “Primena geografskih informacionih sistema u urbanoj mobilnosti na teritoriji grada Bora”.
Velić je istakao da je razvoj novih tehnologija važan u cilju pametnijeg donošenja odluka i da će svakako doprineti strateškom upravljanju bezbednosti saobraćaja i urbane mobilnosti. Model koji je razvilo udruženje Sigurne staze je primenjivo na svaki grad i opštinu u Srbiji.
Na interaktivnoj GIS platformi predstavljeni su problemi u zonama škola, opasne lokacije, prostorna raspodela saobraćajnih nezgoda, ocena stanja pristupačnosti saobraćajne i urbanističke infrastrukture za osobe sa invaliditetom kao i predlozi o formiranju zona 30, zona usporenog saobraćaja i biciklističkih staza/traka na teritoriji grada Bora.
Na konferenciji je pokazano ne samo koliko su ovakvi projekti i pre svega aplikacija o bezbednosti ranjivih učesnika u saobraćaju neophodni svakom gradu, već i kolika je važnost za kreiranje boljeg, bezbednijeg, humanijeg i uspešnijeg života na svakodnevnom nivou i u svakoj zajednici.
“U tome i jeste poenta rada sa korišćenjem novih tehnologija – saradnja svih direktnih i indirektnih učesnika na prikupljanju, obradi, analizi podataka kako bi se ponudilo najefikasnije rešenje”, naglašava Velić.
GIS platforma mobilitybor.com je vezana za jedan od ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija koji nosi naziv „Održivi gradovi i zajednice“ koji ima za cilj stvaranje održivih gradova – gradova koji su pristupačni, sa dobrim sistemom javnog prevoza, biciklističkom i pešačkom infrastrukturom i sa velikom angažovanošću građana.
“Unapređenje saobraćajnog i urbanističkog prostora je nezamislivo bez upotrebe otvorenih podataka, infomarcionih tehnologija i softverskog inžinjeringa. U ovoj sprezi vidimo razvoj pametnih gradova i primenu „Humanog inženjeringa“. Koncepta koji se u osnovi fokusira na čoveka i okreće stvarnim zahtevima i problemima koje imaju korisnici”, dodaje Velić.
