Bor, 18. jun – Poslednja sednica Skupštine grada Bora u novom sazivu donela je i neke novine, u prvom redu u pravcu konstruktivnijeg i otvorenijeg dijaloga. Čak su i pojedini odbornici vladajuće SNS imali hrabrosti i odlučnosti da se pojave za govornicom i kako – tako (Vlada Stanković se dvaputa javio i to korektno i smišljeno) prokomentarišu neke predloge i primedbe „druge strane“ iako se unapred znalo sa kojih pozicija, i kako, nastupaju. Doduše, nekima bi bilo bolje i da se nisu pojavljivali, ali se – ipak – videlo i čulo nešto što se nije događalo godinu, dve unazad. Upravo toliko i malo više, sem retkih izuzetaka i replika, trebalo je vladajućoj koaliciji da prećutkuje i najživotnije teme: recimo o zaštiti životne sredine ili o sudbinini okolnih sela pritisnutih širenjem rudarskih aktivnosti.
Opozicija je, i u to vreme, i uvek, koristila svaku priliku da se nađe za govornicom i prigrabi bar delić direktnog TV prenosa. Razumljivo, odbornici opozcije nemaju tu mogućnost da, kao vladajuće stranke, kad god im se prohte, koriste skupo plaćeni TV prostor. Ova praksa, nažalost, nije ni od juče, niti je nešto nepoznato.
Nego: pomenuta sednica je neuobičajeno dugo trajala – vasceli dan kako bi se iscrpelo više od 30 tačaka dnevnog reda. Bilo je, eto, vremena da se pojedini govornici i po deset, 15 i više puta nađu za govrnicom i pokušaju da skrenu pažnju na svoje izlaganje ili polemiku.
Često se javljao – po poslovniku s pravom – i gradonačelnik i zamenik gradonačelnika. Nisu izostali ni predsednik Skupštine i njegov zamenik. I oni su očigledno doprineli na momente vrućoj atmosferi, ali, i bez ikakve sumnje, najviše zasluga za otvoreniji i kvalitetniji rad lokalnog parlamenta imali su novi odbornici koji nisu u vladajućoj grupaciji. U prvom redu to su Irena Živković, Vladimir Stojičević, Ljubiša Marinković, Aleksandar Kulić, Dalibor Jović.
Živkovićeva je, primerice, bez strasti i bilo čega ličnog, ukazivala na propuste i greške lokalne vlasti, ali je umela i da „spusti loptu“ kad zatreba. Proniciljivi i odlično informisani Marinković vešto je koristio ranije novinarsko iskustvo, bio ubedljiv i beskompromisan. Stojičević se, iako mlad političar, odlično snašao u odborničkoj ulozi. Njegovo vreme tek dolazi i on je, zasigurno, elegantno osveženje za sadržajniji rad Skupštine.
I na ovoj sednici bilo je nepristojnosti, prekih reči, vidnog sputavanja opozicionih odbornika ( dr Balašević, Marković, Kulić) da do kraja saopšte svoja neslaganja i stavove i da se kobojagi „drže teme“. Ubuduće bi bilo dobro da se izbegnu grube i ruže reči bilo kome da su upućene i da najviši dom u gradu zaista bude dostojanstven. Uvažavanje kolega odbornika i njihovog mišljenja je osnova od koje se ne sme udaljavati. Odbornici su predstavnici naroda i to mora da se tako shvati. Njihova uloga, bili u opoziciji ili ne, nije samo da dižu dva prsta i jedva čekaju kraj zasedanja. Naprotiv. O potrebi kulture dijaloga, koja je poslednjih godina i te kako manjkala u skupštinskim klupama, ne treba posebno polemisati.
Novi saziv borske skupštine, s novim, opozicionim odbornicima, doneo je više vedrine i vere u istinu da je doba jadnoumlja davno prošlo. Doba koje, na nasreću, nije, u izvesnoj meri, napustilo ni ovdašnju lokalnu vlast.
