Beograd, 19. jun – Usluge nekih banaka poskupljuju što znači da će korisnici njihovih proizvoda morati više novca da daju za vođenje tekućeg računa, čekove, kreditne kartice, novčane transfere… Mnogi vlasnici računa u bankama već su od početka godine počele da dobijaju obaveštenja da će novi cenovnici stupiti na snagu u zakonski propisanom roku. Banke su po propisima dužne da klijente o tome obaveste dva meseca ranije kako bi oni mogli da se izjasne, pošto je reč o ugovornom odnosu, da li na to pristaju. Što znači da mogu potražiti drugu finansijsku instituciju čije im usluge cenovno odgovaraju.
Inače, ne može se reći da postoji velika raznolikost u koštanju bankarskih nadoknada. Vođenje osnovnog tekućeg računa kod najvećih banaka u proseku košta od 100 do 200 dinara. Svi ostali platinasti, plus, gold računi i slični imaju više usluga pa zato više i koštaju.
Banka Poštanska štedionica, čiji su se klijenti proteklih dana javljali „Politici” da kažu da su dobili pismo o naknadama, treba da znaju da će i s tim korekcijama koje počinju da važe od 1. avgusta i dalje imati najniže troškove, imajući u vidu sve usluge koje dobijaju u sklopu računa, kao i dostupnost tih usluga u velikom broju ekspozitura i bankomata te banke.
Inače, ova banka cene svojih usluga nije menjala od 2017. i da kuriozitet bude veći, te godine korekcija cene za vođenje platnog računa je bila naniže. Paralelno sa ciljem dalje digitalizacije svojih klijenata ova banka je ukinula naknade za mesečno korišćenje e-banking i m-banking servisa, a dodatno je snizila samu cenu platnih naloga sa 0,25 odsto na 0,06 procenata, pri čemu će sve naloge do 300.000 dinara plaćati fiksno svega 15 dinara. Penzioneri će ubuduće održavanje tekućeg računa plaćati od 125 dinara, dok će za zaposlene biti 200 dinara, koji između ostalog uključuju korišćenje elektronskih servisa bez mesečne naknade, kao i dina platnu karticu sa jedinstvenom opcijom plaćanja na šest rata bez kamate na preko 11.000 prodajnih mesta.
Banke žive od kamata i nadoknada, ali udeo ovih drugih raste u njihovom profitu iz godine u godinu nauštrb pada kamata. Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz”, kaže da je neto prihod od kamata 2021. bio tek neznatno veći u odnosu na pretpandemijski period, pre svega usled generalno niskog nivoa kamata na tržištu i niskih stopa rasta kreditne aktivnosti. Neto prihod od kamata dostigao je u 2021. godini 129,1 milijardu dinara i bio je veći za 12,2 odsto u odnos na pandemijsku 2020.
„Najveći napredak u profitabilnosti bankarski sektor je napravio u segmentu naknada i provizija, što je posledica dominantnog položaja banaka na finansijskom tržištu. Neto prihod od naknada i provizija skočio je 50 odsto u odnosu na 2020. i iznosio je 55,7 milijardi dinara, a ova stavka bila je znatno veća i u odnosu na 2019”, navodi Gujaničić.
Profit bankarskog sektora u 2021. dostigao je 49,3 milijarde dinara. I uprkos rastu profitabilnosti, profiti banaka nisu dostigli nivo od pre pandemije, tačnije u odnosu na 2018. i 2019. godinu.
Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, napominje da banke poskupljenjem naknada i provizija nastoje da nadomeste pad prihoda koji su imale zbog niskih kamata.
„U njihovim bilansima smanjeno je učešće prihoda od kamata i taj jaz moraju da nadoknade. Ne sme se zanemariti da banke imaju i velike troškove digitalizacije i da zbog konkurencije moraju da ponude sve najsavremenije usluge korisnicima, a to ima cenu. Biti klijent banke košta i ti troškovi ne mogu da se izbegnu. Može neko da ode u drugu, ali u celini ne verujem da će dobiti povoljnije uslove za tekući račun”, kaže Grubišić.
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je banke da pokažu odgovornost i procene opravdanost povećanja cena naknada i usluga.
„NBS očekuje od banaka da sprovode održivu i odgovornu poslovnu politiku, koja podrazumeva unapređivanje depozitnih poslova i očuvanje odnosno uvećanje baze deponenata i klijenata, kao i da ocene opravdanost povećanja cena određenih naknada i usluga. Analizom rasta profitabilnosti bankarskog sektora u odnosu na isti period prethodne godine, utvrđeno je da je na nivou bankarskog sektora povećan prihod po osnovu naknada i provizija, pre svega u vezi s pružanjem platnih usluga”, navode u saopštenju.
Podsećaju da je Zakonom o platnim uslugama predviđeno da pružalac platnih usluga ima obavezu da na jasan, razumljiv i otvoren način informiše korisnike platnih usluga o naknadama koje im naplaćuje. „Uprkos tome što je način privlačenja odnosno zadržavanja klijenata u domenu poslovne politike banke, sa aspekta očuvanja finansijske stabilnosti, koristimo priliku da ukažemo na to da ponekad naizgled kratkoročna dobit može da se odrazi negativno na poslovanje banke u vidu dugoročnog smanjenja baze korisnika banaka.”
NBS će i ubuduće nadzirati da li se banke pridržavaju, između ostalog, odredaba ugovora zaključenih s klijentima, kao i da li posluju u skladu s postojećim propisima, poslovnom politikom, internim pravilima i procedurama, koje moraju biti u skladu sa imperativnim propisima. U tom smislu, kao institucija nadležna za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema, centralna banka neće dozvoliti da se na bilo koji način naruši postignuta finansijska stabilnost i ugrozi sistem štednje u našoj zemlji.
Od marta 2019. NBS objavljuje pregled naknada pružalaca platnih usluga na svojoj internet prezentaciji, pomoću kojeg se može videti kolika je visina naknada za najčešće korišćene usluge povezane s platnim računom kod različitih pružalaca.
Pored toga, NBS određenim regulatornim aktivnostima nastoji da poveća mobilnost klijenata kako bi oni mogli da vrlo lako pređu u drugu banku. Naime, korisnici mogu veoma jednostavno da promene banku, odlaskom u novu, od koje mogu da zahtevaju uslugu promene platnog računa, kao i uslugu refinansiranja svih obaveza u prethodnoj banci. Nova banka u kojoj otvaraju račun dužna je da preduzme sve aktivnosti koje su potrebne da se zatvori račun i izmire sve obaveze u staroj banci.
Izvor: Politika
